Soneti u snegu – Milan Gluščević

#1 Elegija : Sastavih po koju reč u tišinu. Beše mirno,kao i svakoga jutra, Gledao sam je i mazio tiho, I slušao kuda njena duša luta. I beše tmurno,snegom pokriveno. Ostavih po koju reč za kraj; I zaplakah tiho,dok bledela je zora Za nespokoj kojim pleni novi dan. I poželeh da te nema više, Dok … Настави са читањем “Soneti u snegu – Milan Gluščević”

#1 Elegija :

Sastavih po koju reč u tišinu.
Beše mirno,kao i svakoga jutra,
Gledao sam je i mazio tiho,
I slušao kuda njena duša luta.

I beše tmurno,snegom pokriveno.
Ostavih po koju reč za kraj;
I zaplakah tiho,dok bledela je zora
Za nespokoj kojim pleni novi dan.

I poželeh da te nema više,
Dok ćutim otkriven,
Umoran od sunca,

I pitah se još jednom da li,
Kada dođe kraj,
Sve nestane posle jednog jutra.

#2 Ulica:

Gubio sam stih koji tebi predah
U sećanju ludom koji setu vrati
Gde je prosjaka kad ti najviše treba
Da baciš paru koju niko ne traži?

A i ona ne vidi se gde pada
Niti ko je baci,niti ko je gubi
Padala je često,gradila trotoare
Po kojima hodaše i normalni i ludi…

I poželeh da te vidim ponovo
I da ti kažem da ne lažem više
Kao nekada,

Ali sneg je počeo da se topi,
Jer ostadoh odavno
Praznih džepova.

#3 Strah:

Snegovi ublažiše moju ćutnju
Rasplamsaše se biseri od zime.
U ćutanju hladnome grejao sam dušu;
A sad se više i ne ponosim time.

I strah me da pogledam u nebo;
Reči su nesigurne u žutome krugu.
A ja i dalje hodam,tražeći sreću
Neprestano nailazeći na tugu.

Čeznem da ti čujem ime;
Ali znam da te sunce
Nekako sakrilo,

I ponekad se zapitam u sebi
Da li će biti kao što je
Nekada bilo.

BAKA

BAKA Kada se kišnih kapi slap pusti s visine na sokak, a sokak prazan, bez decje graje usamljen čeka dok kiša traje. Za to će vreme deci kraj peći poneku lepu priču reći uz medne zalogaje pite od maka njihova dobra, draga baka. Bake na ovom svetu postoje da zabavljaju unuke svoje, danima kada sunce … Настави са читањем “BAKA”

BAKA

Kada se kišnih kapi slap

pusti s visine na sokak,

a sokak prazan, bez decje graje

usamljen čeka dok kiša traje.

Za to će vreme deci kraj peći

poneku lepu priču reći

uz medne zalogaje pite od maka

njihova dobra, draga baka.

Bake na ovom svetu postoje

da zabavljaju unuke svoje,

danima kada sunce se krije

danima kada kiša lije.

Sati druženja brzo prohuje

poput kratke, letnje oluje

unuci rastu kao iz vode

svaki na kraju od bake ode.

Čuvaće sećanje zlatna vremena

živeće baka od uspomena,

sa nadom da ce vodilja zvezda

vratiti decu do starog gnezda.

Čekaće baka do sitnih sati

unuče njeno da navrati,

borbu sa snom do rana jutra

voditi danas, kao i sutra.

ZIMSKA ČAROLIJA

Belina prekrila nasip kraj reke krošnjama drveća krune darivala, od nežnih pahulja, loptice meke u zimskim noćima deca snivala. Uz tiho svitanje belina bljesnu škripe koraci po prvom snegu, decja rukica od sreće pljesnu sankama jureći ka prvom bregu. Sve je čarobno, potpuno belo drugim bojama nestao trag. Bele se njive, belo je selo severni … Настави са читањем “ZIMSKA ČAROLIJA”

Belina prekrila nasip kraj reke

krošnjama drveća krune darivala,

od nežnih pahulja, loptice meke

u zimskim noćima deca snivala.

Uz tiho svitanje belina bljesnu

škripe koraci po prvom snegu,

decja rukica od sreće pljesnu

sankama jureći ka prvom bregu.

Sve je čarobno, potpuno belo

drugim bojama nestao trag.

Bele se njive, belo je selo

severni vetar, beo i blag.

Snežna Kraljica zasuta injem

iz srca sipa pahulja splet,

zimska čarolija sa novim svitanjem

najviše raduje dečiji svet.

Mesec na nebu ljupko se smeška

dok tiho veče donosi san.

Na bezbroj mesta po jednog Sneška

deca napraviše za jedan dan.

Izdaja

Pepeo pepelu,tmina u sećanju, Rajski motivi,neznani san, Poraz u nadanju vodi ka stradanju, Nestali dok lupiš dlanom o dlan. Kisele jeseni a mi zaneseni, Pretanke niti skršenih živaca, U očaj padali,nedužno stradali, Zločini teški a nema krivaca. Surovi neljudi,vešti u preljubi, Krvavu pobedu sebi sticali, Pogleda okrutna,duša im zloslutna, Paklu su samom oni klicali. Srca … Настави са читањем “Izdaja”

Pepeo pepelu,tmina u sećanju,

Rajski motivi,neznani san,

Poraz u nadanju vodi ka stradanju,

Nestali dok lupiš dlanom o dlan.

Kisele jeseni a mi zaneseni,

Pretanke niti skršenih živaca,

U očaj padali,nedužno stradali,

Zločini teški a nema krivaca.

Surovi neljudi,vešti u preljubi,

Krvavu pobedu sebi sticali,

Pogleda okrutna,duša im zloslutna,

Paklu su samom oni klicali.

Srca bolešljiva,zora podsmešljiva,

Pejzaž prohujale sreće,

Beskraja prahovi,smrti i strahovi,

I duh što na put kreće.

Nevinim kazna,odaja prazna,

U vremenu otisak žrtvi,

Ljubav je prošla,kad zla su došla,

Sad venemo,gotovo mrtvi.

Biografije pesnika – Aleksandar Ognjanović

Zovem se Aleksandar Ognjanović. Imam dvadeset i jednu godinu. Iz okoline sam Požarevca, tačnije sela Poljane. Poezijom se bavim amaterski (za svoju dušu) već 4 godine. Nazivam sebe naivnim poetom. Do sada nisam imao priliku da izdajem ali smatram da bi imao šta da pokažem. Završio sam samo osnovnu školu. Uzor mi je Miroslav Antić. … Настави са читањем “Biografije pesnika – Aleksandar Ognjanović”

Zovem se Aleksandar Ognjanović. Imam dvadeset i jednu godinu. Iz okoline sam Požarevca, tačnije sela Poljane. Poezijom se bavim amaterski (za svoju dušu) već 4 godine. Nazivam sebe naivnim poetom. Do sada nisam imao priliku da izdajem ali smatram da bi imao šta da pokažem. Završio sam samo osnovnu školu. Uzor mi je Miroslav Antić.

Osnovni razlozi što sam se prijavio za članstvo na vašem sajtu je želja da uporedim svoj rad sa iskusnijim i većim pesnicima od sebe, da učim od njih i popravim svoje nedostatke. Unapred zahvalan!

Pravila ponasanja pojedinca-Stefan Besovic

Mi smo proklete zrtve, pateticnog i jadnog obreda. Noz osjeca zile pune prirodnih sokova. Spaljeni vrtovi nebeskih ravnica, nebo ne prolazi kroz nas. Talasi svijesti beskrajnih pravila, nabijeni zauvijek,na zubu vremena. Lezali smo u hladu jesenjeg drveca, dok nisu rekli da bjezimo, lesinari bijele pustinje. U sukobu realnosti, mjesecina vise nije u gradu. Zagrljen hladnim … Настави са читањем “Pravila ponasanja pojedinca-Stefan Besovic”

Mi smo proklete zrtve,

pateticnog i jadnog obreda.

Noz osjeca zile pune prirodnih sokova.

Spaljeni vrtovi nebeskih ravnica,

nebo ne prolazi kroz nas.

Talasi svijesti beskrajnih pravila,

nabijeni zauvijek,na zubu vremena.

Lezali smo u hladu jesenjeg drveca,

dok nisu rekli da bjezimo,

lesinari bijele pustinje.

U sukobu realnosti,

mjesecina vise nije u gradu.

Zagrljen hladnim vazduhom,

postajem svjestan da postojim…

Ugasene ambicije sledecih dana,

mracni druidi stvaraju ples.

Promaseni ritam ne poznaje melodiju

ponovo nisam naucio da volim…

Jedno davno zaboravljeno sjecanje,

stajace na ulazu bezlicnog hrama…

 

I ŽIVOT PRE – Darko Kolar

I ŽIVOT PRE u vreme večnosti koja uvek traje u večnosti što je ovde i sada bezvremeno sposobno da shvati lupaju minuti prolaze sati ko sam ja šta sam ja i ako sve znam bezvredno lutam da li sam ne znam da li znam ne sam ni da se prepoznam (C) darko kolar

I ŽIVOT PRE

u vreme večnosti
koja uvek traje
u večnosti
što je ovde i sada
bezvremeno
sposobno da shvati

lupaju minuti
prolaze sati
ko sam ja
šta sam ja
i ako sve znam
bezvredno lutam
da li sam
ne znam
da li znam
ne sam
ni da se
prepoznam

(C) darko kolar

Slučajno… — Marina Adamović

U glavnoj  ulici (odnekud poznat) čovek s jatom vrana pod kapcima stresao se ………………………..okrenuo i sklopio prste oko zamišlje bombe . ciljao je sasvim odmereno — na moje širom otvorene oči lagano sam hodala ka parku (punom pesama o bojama leptira) ostavila komad sebe na asfaltu a krv je klizila niz preminulu LJUBAV u njegovoj … Настави са читањем “Slučajno… — Marina Adamović”

U glavnoj  ulici

(odnekud poznat)

čovek s jatom vrana pod kapcima

stresao se

………………………..okrenuo i

sklopio prste oko zamišlje bombe

.

ciljao je sasvim odmereno —

na moje širom otvorene oči

lagano sam hodala ka parku

(punom pesama o bojama leptira)

ostavila komad sebe na asfaltu

a krv je klizila

niz preminulu LJUBAV

u njegovoj ličnoj XX kinoteci