УБИЈАМ ВРЕМЕ – КОЗИЋ САША

Будан сам.

Гледам у плафон.

Бројим плафоњерке.

Преко пута мене ТВ,

велики, 55 инча.

На супротном зиду икона,

наша слава,

Свети Алимпије.

Тешко устајем.

Идем у купатило,

облачим се,

одлазимм да једем.

Распремио сам сто после јела.

Погледао сам на сат

два и по сата сам јео.

Много је.

Палим ТВ,

вртим по каналима.

Ништа.

Гасим га.

Палим таблет,

читам новине.

Срање.

Ништа.

Покушавам да пишем.

Све ово од када сам устао.

Док пишем,

лагано и успорено кувам кафу.

Док пишем,

волим да је пијем.

Убијам време.

Писање завршио,

кафу попио.

Идем до кревета да одморим.

Уморио сам се много.

Када устанем,

средићу писани текст

па га објављујем.

Овако сваки дан

Кад сам сам

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić