ЕЛЕГИЈА МОЈЕ МЛАДОСТИ
Ратницима и патницима, мојим друговима
који оставише своје животе на Косову 1999. године.
који оставише своје животе на Косову 1999. године.
У смирају буктиња догорелог дана,
мирују у црвено црној позлати,
немирни и неуморни,
ратник и песник,
са пушком у руци.
3ацвилеше очњаци сумње,
ћутања над напрслим орнаментима трајања.
Капље умор у залеђеној ватри,
као отворена уста изгладнеле кобре,
крваво стакло, под војничким огртачем.
Огрнут копреном прохладне зоре,
стремиће даље, самотни ратник…
Са плавом птицом кроз звездане снове…
Плачем над њима, уместо њихових мајки…
Све ће једном видети
НА ВИДОВДАН!
© Градимир Карајовић
(Прочитано: 73 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 577.048 пута)
