Uspori malo
Uspori malo
Mnogo stvari je na tvoje ramo palo.
Veli meni muž moj
Preveliki je teret tvoj
Velika je to žrtva
Na kraju dana ostavi te kao mrtva.
Od početka dana, od uranka
Na sve strane jurim ka’ majka.
Htela sam da stignem sve
jurila na strane sto i dve.
Za odmor časa nema
moja ćerka svašta sprema
i ja sam deo tog sistema.
Al’ kad vidim njenu nameru čistu
I da je sve u Hristu,
nema odustajanja od toga,
nego molimo višnjega Boga
da caruje ljubav i sloga.
Proslavismo Gospoda uspehom
i delom
Ali potom klonuh telom.
Progovori ono bolom
i lekovima za stolom.
Kašalj što rebra lomi, stoji
Pancefa i limunade se ne boji.
I bronhitis i umor su tu
Nemilost do mene imaju istu.
Falilo je, dakle, samo malo
Da se palo
I zdravlje raspalo.
Stalo se i shvatilo
Krhko smo mi biće
I nemamo uvek pokriće.
Čak i kada je srce lavlje
Tananije je no što mislimo zdravlje.
Al’ u času tom
za spoznajom svetom
prilika ti sija
što ti u zdravlju nikad ne klija.
Jer bez nevolje nema Bogomolje.
Bez nemoći nema spoznaje
Božje svemoći.
Zaboraviš li u žurbi na Njega
telo te podseti na Tvorca svojega
ko se za sve pita
i zašto ne sme da se hita.
Uspori malo
Mnogo stvari je na tvoje rame palo.
Zablagodari za sve što ti se dalo
Za sve što ti je u životu sjalo
Al’ i za ono što se nije dalo
Al’ ti je Božju promisao odalo
Da bi deo ljubavi u tvoje srce stalo.
Snežana Popović
