Добродошли!
Од тебе до сунца
Васкрс наш у зениту,
Једна шарена дуга,
Послије љетне кише,
Дохватила бих је да
Се не шепури више
А онда модри облак
Моју жељу краде,
Он ми зклања искре
Што ме весело каде,
Сунчево велико око
Разбија небеске мреже
Да ме дигне високо,
Да сипам по теби
Сјајне бисерне пјеге
Нанизане ко ђердане.
Пламен да те грије,
Ал’ сам сањарећи стала
Амо, тамо, гдје ћу прије?
Да се винеш небу плаву,
Да узлетиш тад бих знала.
Сунце ме греје,
дремам.
У мислима ређам слике
од пре педесет година.
Први мај , празник рада.
Сећања су јака.
Отац пече прасе,
купује пиће.
Он и мајка , пиво или вино,
а ми, деца , кокту,
пиће наше младости.
Ручак богат:
сарма, печење, торта…
Све је у мени још живо.
Сећања навиру.
Као и сузе
Били смо безбрижни.
Свако лето , село или море…
Није било оскудице,
ни натезања.
А данас , другачије.
Млади на уранку,
роштиљ, алкохол, музика.
Старији код куће,
уз кафу,
чувају у себи
оно некадашње