Добродошли!
Перици Марковићу
Тамо изнад Кочарима
снијег веје ти на рути,
крв се леди у жилама,
завејени сви су пути.
Газиш жустро у одбрану.
идеш напријед, назад нема
иако ти облак пријети
са свих страна пир ти спрема.
Твоја рука пушком шара
бранећ име малог града.
све док рафал из даљине
не удари, а ти страда.
Паде за част Кочарима,
свога града, земље своје
нек је света крвца врела,
нек су свете руке твоје.
Тишина је обасјала улице
овог вечног града ,
Вечног Београда.
Плочници мокри од кише
која је падала целу ноћ.
Мирис зноја
полако пробија
јутарњу сету
мокрих плочника,
буди успомене
преживелих ратника,
скривене у улицама
поплочаним мукама.
Ритам уличног блуза
буди успаване.
Радни дан
увелико је почео.
Овај град има душу ,
за својом несталом децом
пушта сузу,
док свира улични блуз
и шаље им
поздраве.
Вечан је ово град….