Породица

Пристао бих сад, на кеца
да постоје моја деца.
Синиша би био даса,
лепог гласа, лепог стаса,
опасан би био баћа,
у свему бољи него ћаћа.
Радовао бих се истом мером
и поносио својом ћером.
Ту би била игра, граја,
јер је много воли таја.
Још да њена лепа мама
исто игра се са нама,
да каче ми се око врата
кад ми кажу „здраво, тата“.

ZELENO CARSTVO – Miroslav Krnjeta

Zeleni brežuljci uspavanih livada

tišina caruje a duhovi tumaraju

zraci sunca šume miluju

staze putuju u zemlje čuda.

 

Božanskih sila večna melodija

ovaj svet se stalno menja

od šarenih kuća do tamnih nedođija

žutog lišća do zelenog buđenja.

 

Mirisi i šaputanje drveća

ples vetrova uz šumska bića

igraju krošnje najlepšu predstavu

na tronu u zelenom carstvu.