Немир у ваздуху
надјачао је мир у мојој глави.
Пребирам по својим мислима,
чекам мир у своме телу
да престанем да дрхтим.
Чекам олују,
ватру тела,
да ме спасе очаја тишине.
Да напишем нешто
што греје,
што разбија све немуште мисли.
Да пробуди поток
неизрециве среће,
прелепог почетка
новог дана.
Дана који носи у себи
зрно страсти
пристигле
из најдаљег дела
свемира
моје напаћене душе.