Седим на кревету.
Сам сам.
Сви моји раде.
Данас је Свети Ђорђе.
Чујем зидни сат
како откуцава секунде.
Питам се ,
колико сам минута
проживео за ових шездесет година.
Почињем да рачунам:
један минут , шездесет секунди,
један сат , шездесет минута…
И најзад ,
533016 сати,
31980960 минута.
Ако је тачно.
Кад неком кажеш ,
много је.
А у ствари ,
кога је брига.
Мени је досадно.
Док рачунам,
гледам муву на прозору.
Стоји.
Ваљда се греје.
Ударам је.
Убијам.
…
Шта сада?