Изнад хоризонта  (Песма посвећена Блаженој Ксенији)

Ово ме сунце тако лепо греје
Душа се, тако, смирено смеје.
У даљини видим сјај,
У висини видим спас.

Светло ликује, спомен, једног града,
Хладног, а сјајног Петрограда.
У даљини видим сјај,
У висини видим спас.

Погледај небо, чуј, птице што поју
Свака нам,  пева  песму своју
У даљини видим сјај,
У висини видим спас.

Погледај пупољак, цвет што одважно стоји,
Ничег се, чини ми се, он не боји.
У даљини видим сјај,
У висини видим спас.

Погледај мајку, што се, свом силом бори,
Оца ,што са њом заједно све би да створи.
У даљини видим сјај,
У висини видим спас.

Погледај дете, што се , радосно смеје,
Није му хладно, напољу снег веје.
У даљини видим сјај,
У висини видим спас.

Погледај двоје, што се, под капутом грле,
Једно ка другом, с љубављу, очима хрле
У даљини видим сјај,
У висини видим спас.

Погледај мрава, што би, вредно да ради,
Баштована, што своје, замисли сади.
У даљини видим сјај,
У висини видим спас.

Нађи ме тамо, где се, људи моле,
За све ове људе, што земљом плове
У даљини видим сјај,
У висини видим спас.

Погледај реку, море, таласи душу додирују,
Недостижни хоризонти, невидљиви, али умирују.
У даљини видим сјај,
У висини видим спас.

Погледај луталицу, што се, свом снагом тражи,
Живот му је, ипак, гле, постао дражи.
У даљини видим сјај,
У висини видим спас.

Погледај Божији храм,  и он, изнад хоризонта стоји.
Слави Бога, док човек, све његово, мало и велико броји.
У даљини видим сјај,
У висини видим спас.

САН – КОЗИЋ САША

Цео живот радимо.

Трудимо се.

Живимо без грешке.

Напети смо.

Чекамо тренутак.

Један једини тренутак.

Цео живот стоји

због једног трена.

 

Четрдесет, педесет година

чекаш да дође тај трен,

да будеш победник.

Што би рекли ,

у правом тренутку,

у право време,

на правом месту , погодак.

Живот је решио да те награди.

Цео живот се мења набоље.

Питаш се:

да ли је то могуће?

 

Четрдесет година

преданог рада,

муке,

борбе…

И…

све је бачено

пред ноге живота.

Стари живот

одбацујеш оберучке.

Почињеш нешто ново.

Нема муке.

Успео си у животу.

Све имаш.

Осим…

Осим наде.

 

А у ствари,

немаш разлог за тугу.

Све имаш.

Ипак,

са сетом почињеш

да се сећаш прошлог живота.

Осећаш погледе околине на себи.

Куну те…

Осуђују те

Иако ти је живот био тежак,

пун неке муке,

био је леп.

Почињеш да желиш

да се врати прошлост,

мука,

онај стари живот.

Ипак је све било боље.

 

И тада…

пуче нешто.

Тргнеш се.

Схватиш

да си с

ве сањао.

Устајеш,

крстиш се,

и захваљујеш Богу

што си жив.