……Ви,драги Господине,
ноћас пијете -бело вино-
Јесте’ли борац отаџбине,
и што Вам је ноћас криво?
Ви,тихо болујете свој јад
у кожи,
тајанствене би тајне нити
хтели с’крити у “Шампањ” пени?
Као да бежите са бојишта рањени без снаге и
ђаволу се ноћас поклањате.
О,мили Господине…
Како су Вам очи плачне,
док говорите о’страху прошлости,
блажено милујете лепоту тишине,
испуштајући бол
криком судбине,а
душа,љубав,иште.
Врли Господине,
освануо је нови дан
Ви,још стихујете своје ране
у изгубљеном робујете времену.
Узмите свој шешир,
штап са лављом главом
и фрак.
Пођите пут славе,
вином златите песму,
жестином жучне сладости љубите звезду,
која Вам се даје
и све закаснеле дане.
Опростите,на искрености,
Вама недостаје добре воље.
Знам боље је ћутати.
Можда ће – бело вино-
спас донети.
А,сад молим Вас, идите…идите пити.!
