Šta je to,
jutrom ozaren suncem
jaše belog konja
s večeri crnim licem
zlobne snove sanja.
Kakva je to kuća
jagnjeta i lava
čas cveta sreća
čas gori od gneva.
Stalno se bore među korovom
uvek idu istim putem,
žive pod istim krovom
a žele crno belim poljem.
Belo seje radost
žanje ljubav i blagost,
crno sadi pakost
gazi belu svetlost.
Zašto jedan gazi
drugi milostivo mazi,
beli ubire i plodove suši
crni zlobno pali ruši.
Pitam se kako to
belo zorom mirno plovi
crno noću morama lovi,
zajedno su
i na svetlu i na tami
a svako grabi,sve hoće sami.
Kako znati
kad ne vidiš lika,
kako pobediti
kad se stalno okreće slika.
Šta je to,
jedna ista kuća
neprestano rerna vruća,
jedno crno drugo belo
dva bića jedno telo.
(Прочитано: 127 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.312.401 пута)
