Категорија: Uncategorized

Evo za Vas malo dobre muzike…

I to originalne, koja se može čuti samo na PoezijiSCG !

[ti_audio name=”Balade ” autoplay=”1″ repeat=”1″]

UŽIVAJTE !!!

Swako je okusio bol, ali je teshko na plecima nositi moj, sreca ne pochiwa u meni wishe, odnela si je medju andjele swoje, zato dani bolom ispunjawaju srce moje. Drugachije sudbina nije dala, ti bila si mlada a ja mala, wisine se sada bojim, strah od nje mi reze kosti, u moru bezumlja bila si moj spas, josh uwek me chuwash, znaj, ja to znam. Swe tuzne pesme poswecene su tebi, nema ni jedne da dushu nahrani meni, znam, to boli i tebe, ti si uwek wolela kad se smejem. Smejem se Dado u inat swima, nash gubitak njima nije bitan, zato kroz ziwot surowo koracham, oprosti sestri ona swe grehe placa.

кад би којим чудом могао да провириш

у овај дан и ово време

ако већ не вириш

и не диктираш ми ово што сад трукујем

ако сам ти ја нека веза са светом и временом

преко песме која ми је као и теби дата

имао би шта да видиш

пошто си сто година пребивао негде

у висинама звезданим недоступним

за тих сто година

више се догодило него у две хиљаде пре њих

био је згуснут двадесети век

ал много крвав брате лазо

крвавији него сви претходни и опаснији по род људски

а твоја ленка преживе богме све буре и олује

као да винчијева мона лиза

и све је лепша и све загонетнија

мало ко је мало коме такву песму спевао

и подигао га међу бесмртнике

ленка се као нико заогрнула позлатом

и лепотом у вечности

без мрље у оку и на лицу

недогледна и горостасна

руком твојом исцртана исписана

руком твојом исплетена извезена

свевремена и безвремена

љубав

19.01.2010.

Vonj jutra
kraljevo
zavaja dan
v odpuščeno –
da ne bi bolelo,
jokalo –
zvonilo tam,
kjer ni zvonov.

Blazine trave z dražem jutra
blestijo v soncu –
zadišijo:
majhna sebi,
čutno polzim vase,
da se kdo ve kje,
približam udarcu dneva –
bo milosten ali surov.

Polja tiho
na soncu ležijo –
občutek svetosti,
kot prvo obhajilo;
razodeto zunaj mene –
komaj verjetno –
zlepljeno z odtisi milosti jutra,
za neizogiben čas trnjevo negotov..

Milena Sušnik Falle – Slovenija
(p.zbirka Prozorni kristali jutra)

ЛЕЈЕ

 

Опразнеше плодне леје јесење.

Над њим’ свод и хоризонти сиви

 ћуте, не спеју. То бије вечерње

звоно у глас, да јоште су живи

 

 купови топли земљиних скута.

У њим’ шум рије и биће понеко

још не сни. То несташно плута

 мир и животе  просипа далеко

 

 до равни’ прти затуреног трага.

 У њим’ зове хук и громуље суве

 будне су још. То цвркутања блага

 дишу сан, да и месечине глуве

 

почути могу сва шапутања леја.

Над њим’ небо и видиковац бдију,

још не жмуре. То капи подно стреја

отичу у слап, да кам на каму опију

 

 вечитим током из подрума груде.

У њем’ куља моћ и уморно корење

не сања, чека. То у бескрај жуде

још куцајућ’ звонко, леје јесење.

***********

   *

Да Вас ово перо нешто приупита,

кад застасте крај њег’, сретни, насмејани,

што чињаше зло ми, Ваша царска свита?

Кљукасте ме надом, док мињаше сани.

 

Да л’ храна Вам сласна, ова  мука поја,

а ливаде цветне, тама што ме грли,

чему у врлини дрема пропаст моја?

Кљукасте ме надом. Што, краљеви врли?

 

Да Вам ово перо, нешто пришапута,

нека сте, крај мене, стали насмејани,

нек’ чините зло ми  крвцу,  нека лута.

Кљукајте ме надом, док  минују дани.

OČEV VINOGRAD

Sa praga vidim
na sunčanom bregu
očev vinograd,
blagorodna
dva ašova sađena
kneževa loza.

Slavismo Božić,
nedogoreli badnjak
i malo slame
pod onom trešnjom
spalismo,
da bude rodna.

Trešnja u cvetu
pčela roj zuji
vinograd se budi.
Moja mati
rukosad loze vezuje,
šarene se krpice.

Jato kosova
u grozdove zaronilo
miriše nektar.
Jedra zrna
raspevani Bahus,
vrtlog života.

Kliktav kao fazan
moj otac sa puta stigao,
vino se toči.