Категорија: Branka Zeng

ПЕСМА ГОДИНЕ за 2013. годину


Мирослав Мића Живановић

ОПЕТ СИ ТУ

Ако могу да бирам
Ја бих баладу
Некако волим тај мол
И ништа лепше од туге

Није то бол
И то се не плаче
То је нешто јаче
И лепше од свега
Није ни сећање
Успомене бледе
Ово је у души
Опет оно исто
Као кад је било

И ништа не вреде
Сви дани после
Ни сви домети
Полети
Привиђења
Као у сну

Опет си ту
Ти и стари рефрени
Опет у мени
Онај плам
Твоја коса мека
Чудо од тела
И твоја рука бела
Као мека свила

И нисам сам
Као да нигде ниси била

Ћутимо одћутано
Слушамо већ речено
Пијемо испијено
Плачемо оплакано
И нећу да се будим
И не отварам очи
До последњег рефрена
У последњој ноћи.

© Мирослав Мића Живановић 

Напомена: ПЕСМА ГОДИНЕ за 2013. годину по избору жирија Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у саставу: Вељко Стамболија-председник, Светлана Ђурђевић-члан и Љубодраг Обрадовић-члан. По гласовима посетиоца сајта ПоезијаСРБ најбоља је била песма Бранке Зенг – ВРЕМЕ ПОСТОЈАЊА.

 

Бранка Зенг


VREME POSTOJANJA

U noći praska i bljeska,

novog dana, početka

trajanja, postoji iz prošlosti

jedan tok, kojim putujemo.

Svojom voljom, a nevoljom

nošeni olujom, protiv sebe

nemamo puta izbora, do jedino

sjaj zvezde ako nas dotakne.

Obgrli i podari danima budućim,

jutrima u kojima se budimo i postojimo.

Od prvog plača i udaha do traga koji ostaje

u slici sećanja i liku iz lika nastalog imena,

senke nevidljive, prisutne u godinama…

Koliko od nas ima, u onima koji traju, posle…

Настави са читањем „ПЕСМА ГОДИНЕ за 2013. годину“

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

Pozdrav prijatelja sa „PoezijaSCG“, Čoveku, Pesniku, Davoru Slavniću

Davor Slavnić

Postoje ljudi koji nam bude osmeh na licu kada se spomene njihovo ime, retki su ali ko ima sreću da ih sretne na svom životnom putu postaje bogat za jedno nesebično prijateljstvo. Kao da je obasjan sjajem zvezde koja ga čuva od nevolja, zvezde koja je stalno prisutna.

Jedan od tih retkih Ljudi je Davor Slavnić. Upoznala sam Davora na sajtu „PoezijaSCG“, bilo je to virtuelno poznanstvo pesnika. Pesma po pesma, komentar po komentar i eto rodilo se druženja, i tako do „Moja senka“ postavila sam je na „PoezijaSCG“. Sledio je veoma lep komentar, Pančevo, Tamiš, probudile su se uspomene i postadoh „žemski-drugac“, nasmešila sam se tom prelepom nazivu ili bolje reči tituli. Umeo je Davor da prenese svoj optimizam na sagovornika i čitaoca njegovih pesama u kojima se osećala toplina njegovog duha. Pišem ove redove i čini mi se da moj drugac pazi da ne odem u pogrešni pravac, njegovo nasmejano lice neću izneveriti. Pa kako bih i mogla, samo se treba setiti Davorove poezije u kojoj su sve reči obojene bojama koje su isijavale dobrotu njegove duše.

Često smo se prepirali onako više kao šala, čija je reka lepša, njegova Una ili moj Tamiš, na kraju svake prepirke zaključili bi da su obe reke lepše. To bi bilo kao nerešena utakmica, posle jedne takve prepiske dobila sam titulu grofice, i postadoh Grofica od Tamiša.

Davor Slavnić, odlazi a ipak ostaje živa uspomena svima koji su imali sreću da ga upoznaju, onoliko koliko je dozvolio. Nije želeo da upoznaju njegov bol, žalost, vešto se odenuo u osmeh do poslednjeg trena… ostale su reči neizgovorene, ali ne zato što nije bilo vremena za razgovor… nisu izgovorene zato što i takve neme, one putuju kao misli nevidljive i nečujne su u razgovoru prijatelja…

Zato te drugac  nisam pitala kako si? Videla sam i nekako znala, a mislim da si i ti čuo moje neizgovoreno pitanje…

„Dobro sam, Grofice od Tamiša“ odgovorio bi uz osmeh…

Počivaj u miru, drugac moj…

Davor Slavnić

U SUNCU SUNCE – Davor Slavnić

19. фебруар 2010. у 20:01

Sahranjujem svoj

osmijeh

iza oblaka,

ne plašim se

munja,

pesnica groma,

polažem ga

duboko,

južnije

od izlaska sunca,

polja nebeska

neka mu budu

laka.

 

 

maj 2009

Link do pesme:  https://www.facebook.com/notes/davor-slavnic/u-suncu-sunce/342122874993

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

U čast ljubavi i vinu-Branka Zeng

Podižem čašu da traju

dani, Suncem okupani

kišom, zaliveni jedri

čokoti pod rodom,

povijeni od slasti.

Ko mlada rumena

nevesta u zagrljaju,

ljubavlju opijena.

 

Podižem čašu da žive

sloga i dobrota, mir,

razum bistrog uma,

u danu, kao i u mraku.

 

Podižem čašu za Vas!

Ljubavi da imate najviše,

prema životu koji živite,

za druge i sebe da poštujete

kao što drage ljubite

čuvajte zemlju koja rod daje,

tako i Vi ljubav u vino pretočite.

Vino za ljubav natočite u čaše,

da ispijemo.

Za sve nas koji smo tu,

i one što tek će biti.

Da sećanja mogu trajati

na one koji su bili.

Ljubavi i vinu u čast!

 

 

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

VLADARKA – Branka Zeng

Zamah krila ponese je, sa litice.

Pogled nesputan, pomilova dolinu

senkom, kao rukom.

Naslućenim dodirom budi,

tiha i razotkrivena plovi u zracima,

sjajnim prahom joj posuta pera.

Bele glave kao mudra starica,

kraljica vetra nad planinskim vrhom ,

igra se, ponosna zavodnica,

u senci kralja, nebeskog plavetnila.

Nevidljive niti je isplela da u njima, traju.

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

U SEĆANJU – Branka Zeng


U SEĆANJU

Onako kao da prosipa
seme da iznikne olista
pod rukom nežnih dodira
budi se usnuli cvetak.

Sabira sve čežnje rasute
vetrom daruje ih jedinoj
klanjajući se znamenju
u njenim očima vidi ih.

Pod snegom zelene latice
skrivene u boji lista mirisa
zime snežnom belinom
caruje cvet mog sećanja.

Miruje na dlanu umorne
dedine ruke pružaju dar
buđenja zelenu glavicu
kraljevske krunice Kukureka.

BrankaZ-Branka Zeng

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта