Мирослав Мића Живановић
ОПЕТ СИ ТУ
Ако могу да бирам
Ја бих баладу
Некако волим тај мол
И ништа лепше од туге
Није то бол
И то се не плаче
То је нешто јаче
И лепше од свега
Ако могу да бирам
Ја бих баладу
Некако волим тај мол
И ништа лепше од туге
Није то бол
И то се не плаче
То је нешто јаче
И лепше од свега
Није ни сећање
Успомене бледе
Ово је у души
Опет оно исто
Као кад је било
И ништа не вреде
Сви дани после
Ни сви домети
Полети
Привиђења
Као у сну
Опет си ту
Ти и стари рефрени
Опет у мени
Онај плам
Твоја коса мека
Чудо од тела
И твоја рука бела
Као мека свила
И нисам сам
Као да нигде ниси била
Ћутимо одћутано
Слушамо већ речено
Пијемо испијено
Плачемо оплакано
И нећу да се будим
И не отварам очи
До последњег рефрена
У последњој ноћи.
© Мирослав Мића Живановић
Успомене бледе
Ово је у души
Опет оно исто
Као кад је било
И ништа не вреде
Сви дани после
Ни сви домети
Полети
Привиђења
Као у сну
Опет си ту
Ти и стари рефрени
Опет у мени
Онај плам
Твоја коса мека
Чудо од тела
И твоја рука бела
Као мека свила
И нисам сам
Као да нигде ниси била
Ћутимо одћутано
Слушамо већ речено
Пијемо испијено
Плачемо оплакано
И нећу да се будим
И не отварам очи
До последњег рефрена
У последњој ноћи.
© Мирослав Мића Живановић
Напомена: ПЕСМА ГОДИНЕ за 2013. годину по избору жирија Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ у саставу: Вељко Стамболија-председник, Светлана Ђурђевић-члан и Љубодраг Обрадовић-члан. По гласовима посетиоца сајта ПоезијаСРБ најбоља је била песма Бранке Зенг – ВРЕМЕ ПОСТОЈАЊА.
Бранка Зенг
VREME POSTOJANJA
U noći praska i bljeska,
novog dana, početka
trajanja, postoji iz prošlosti
jedan tok, kojim putujemo.
Svojom voljom, a nevoljom
nošeni olujom, protiv sebe
nemamo puta izbora, do jedino
sjaj zvezde ako nas dotakne.
Obgrli i podari danima budućim,
jutrima u kojima se budimo i postojimo.
Od prvog plača i udaha do traga koji ostaje
u slici sećanja i liku iz lika nastalog imena,
senke nevidljive, prisutne u godinama…
Koliko od nas ima, u onima koji traju, posle…
Visits: 220
Today: 2
Total: 862484
