ЛЕЈЕ
Опразнеше плодне леје јесење.
Над њим’ свод и хоризонти сиви
ћуте, не спеју. То бије вечерње
звоно у глас, да јоште су живи
купови топли земљиних скута.
У њим’ шум рије и биће понеко
још не сни. То несташно плута
мир и животе просипа далеко
до равни’ прти затуреног трага.
У њим’ зове хук и громуље суве
будне су још. То цвркутања блага
дишу сан, да и месечине глуве
почути могу сва шапутања леја.
Над њим’ небо и видиковац бдију,
још не жмуре. То капи подно стреја
отичу у слап, да кам на каму опију
вечитим током из подрума груде.
У њем’ куља моћ и уморно корење
не сања, чека. То у бескрај жуде
још куцајућ’ звонко, леје јесење.
***********
(Прочитано: 42 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.234 пута)
SAVRSENSTVO!!!!
Hvala i lepo je videti te ponovo ispod pesme!
Veliki pozdrav!
Aleksandra
” То у бескрај жуде
још куцајућ’ звонко, леје јесење….”…sve je beskrajno privlacno………..
Veoama lepa pesma, mnogo nam se svidja! Pozdrav