*
Да Вас ово перо нешто приупита,
кад застасте крај њег’, сретни, насмејани,
што чињаше зло ми, Ваша царска свита?
Кљукасте ме надом, док мињаше сани.
Да л’ храна Вам сласна, ова мука поја,
а ливаде цветне, тама што ме грли,
чему у врлини дрема пропаст моја?
Кљукасте ме надом. Што, краљеви врли?
Да Вам ово перо, нешто пришапута,
нека сте, крај мене, стали насмејани,
нек’ чините зло ми крвцу, нека лута.
Кљукајте ме надом, док минују дани.
(Прочитано: 26 пута, 2 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.286.077 пута)
Bravo Aleksand
ra!!!
Bravo imeeeeeeeeeee
Ne terajte me da crvenim, musketari moji,,,,,,,,,
Osetiš li kišu-
moj dah je kraj tebe.
Uzdrhtalom granom
dotičem ti ruku.
i kazem:
Marina, srce si van svih merljivih dimenzija…
hvala,prihvatam tvoju granu treperavu…