Загрли ме ноћас.
Без ријечи. Као да грлиш задњи пут.
И ћути. Само ћути. Сувише гласна
је ова душа.
Хладно је, загрли ме,
сакриј од свјета у крилу своме,
само ноћас, иди сутра.
Ја нећу, не смијем да волим,
само ме загрли, и ћути.
Хладно је. И хладноћа је
попут грмљавине гласна.
Све је мутно, само твоја рука
је свјетла. Свјетла и јасна.
2008.
(Прочитано: 68 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 806.593 пута)