Две старе песме

Rating: 7.33/10. From 3 votes.
Please wait…

Бјеше новембар

Бјеше новембар.
Јесен се спустила међу људе
додирујући их као сликар кистом
своје раширено платно.

Бјеше новембар, кише су свратиле
на прозоре чекања
као зов слутње, немира.
Имала је лице што прича и када ћути,
поглед што до дна душе одшета
имала је стрепњу неизречену на уснама
постојан изглед тешког чекања.

Бјеше новембар, врата се нису отворила.
Стајала је у магли надања
окупана болом анђела
и чекала глас из облака црних свитања.
Бјеше новембар и вече једно
гласова што додирну и убију,
ноћ једна дуга попут смрти грешника
и јутро с кораком ледених утвара.

Бјеше новембар, имала је изглед авети
невјерицу у оку и крвав траг
препуклог срца.

Рекли су, тог новембарског јутра
ријечи што руше свемире и
сјеку унутрашњост дио по дио.
Слушала је глуха и слијепа
и чекала… чекала.. и ништа није рекла.
Чула је само – он неће доћи…
и тражила од бескраја заборав
од Бога да порекне
од истине да се себе одрекне.

Бјеше новембар и рекли су;
он више неће доћи, неће, јер неће моћи.
Не, није плакала, суза се са срцем ишчупала.
Само је у оку невјерица стајала.

( 2007. )

Куца новембар

Куца новембар на моје прозоре.
Не отварам.
Не желим.
Нећу.
Али ту је, неумољив.
Ту са својим слутњама
истинама, тајнама.
Опет се наново враћа
са црним птицама у себи.
Прошао је један, проћи ће други, трећи
знам, све пролази
али новембар опет изнова долази.
Знам, не вриједи бјежати
нема се куд
као што нема куд из срца студ.
Знам, још може дуго да траје
тако жељен краја пут.
Знам… и ништа не знам.
Не знам зашто се
рађају зоре,
зашто се умре а дише
зашто се плаче без суза
зашто сад ниси ту
зашто
зашто
зашто…
Знам, тамо те анђели тјеше
знам, тамо те ништа не боли
знам, срећан си… или само лажем себе.
Знам да више не знам ништа
да све је прекрио грумен земље
да сунце сакрише облаци
дане да умивају вјечне кише.
Знам да ништа не знам.
Тачно је све што рекоше
не поричем добронамјерне људе
ех, та ревност њина
да тузи суде!
Тачно је, живот је дар
тачно да радост је лијек
тачно да може горе бити
и да се бол може скрити.
Да. Све је то тачно
филозофа пун свијет,
ех, како је лако разумјети
и другом паметан бити!
Тачно је, са свим се слажем
све има смисла
тако је лако паметан бити
док гледаш иза завјесе свјет
тако је лако …ех.
А новембар куца поново
поново се руше наде.
Не отварам.
Нећу.
Немам снаге.
Знам, новембар ће опет доћи
и још један и још три
а ја ћу чекати да дођеш ти.
Доћи ћеш, знам.
Једне ноћи.
У мој сан.

( 2008. )

(Прочитано: 23 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 269.432 пута)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif