Tina iz Trebotina – Milutin Miško Pločić

Zavoleh jednu malu
Izgleda da je fina
Srce mi je uzela
Jedna Tina…

Upoznah je kod druga
Tu u Trebotinu
Odmah čim je videh
Zavoleo sam Tinu…

Ostadoh bez srca
Uzela ga Tina
Radjala se ljubav
Usred Trebotina…

SAD stalno idem kod babe i dede
Koji žive u Trebotinu
Jer tamo mogu često
Da vidim i Tinu…

Reko sam momcima
Što se motaju oko Tine
Da je bolje da nestanu
Da ne dobiju batine…

Pitaju se mnogi
Kakve su to čini
Kad ja svaku želju
Ispunjavam Tini…

Al meni to ne smeta
Jer ja volim Tinu
Nek to znaju svi
U celom Trebotinu.

(C) Milutin Miško Pločić

Овај чланак прочитало је 7. посетилаца сајта

AKO ODEŠ – Miško Pločić

Ako odeš, ne vraćaj se više
Nek ostane samo priča o nama
Ali ako ja budem ostao sam
Znaj, i ti ćeš biti sama…

Ako odeš, zaboravi na sve
Zaboravi na ljubav i sreću
I nemoj nikad da pomisliš na mene
Ni ja na tebe neću…

Ako odeš, ne zovi me više
I nemoj nikad da me se sećaš
Ako odeš, zaboravi na mene
Moraćeš to da mi obećaš…

Ako odeš, idi sa osmehom
Ne želim da te sa suzama pamtim
Ako mi ikada u snove dodješ
Želim da te nasmejanu upamtim.

(C) Miško Pločić

Овај чланак прочитало је 2. посетилаца сајта

Ja je čekam da se vrati – Miško Pločić

Ja je čekam da se vrati
I zauzme svoje mesto
Još uvek je noću sanjam
I o njoj mislim često…

Još je zovem u snovima
Zovem je svake noći
I čekam je da se vrati
Ali ne znam dal će doći…

Otišla je jednog jutra
Sa koferom naše sreće
I očima punim suza
Rekla je da se više vratiti neće…

Od tad je čekam da se vrati
Jer je njeno mesto pored mene
Ostavila je srce što je voli
Da bez nje u tuzi vene…

Niko neće da je voli više
Nego što je volim ja
Znam da u dubini srca svoga
I ona to zna.

(C) Miško Pločić

Овај чланак прочитало је 5. посетилаца сајта

ВОЛЕЛА ЈЕ – Милутин Мишко Плочић

ВОЛЕЛА ЈЕ

Живела је на крају села
У маленој кући жуте боје
Звала ме је мали меда
А ја њу лане моје…

Вoлeла је да боса трчи по ливади
И да мирише цвеће
Вoлeла је рану зору
И вoлeла је прoлeће…

Вoлeла је зором да гледа кроз прозоре
И лагане шетње поред реке
Вoлeла је да ме држи за руку
И вoлeла је романтичне песме неке…

Вoлeла је да носи хаљинице кратке
И црвени шеширић на глави
Обожавала је да се на улици окрећу за њом
И да мене љубоморним прави…

Настави са читањем „ВОЛЕЛА ЈЕ – Милутин Мишко Плочић“

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

Pogledaj me jednom u oči

Pogledaj me jednom u oči
Pročitaj šta u njima piše
Shvatićeš da te na celom svetu
Od mene niko ne voli više…

Pogledaj me jednom u oči
Otkrij tajnu u njima
Pročitaćeš najlepše ljubavne stihove
I svoje ime u tim stihovima…

Samo malo zagledaj u moje srce
I videćeš da ono samo za tebe kuca
A ako samo malko zaviriš unutra
Videćeš i svoj osmeh usred mog srca…

Ako me pogledaš u lice
Videćeš da kad god te vidim
Na njemu osmeh sja
I da je samo tvoj dodir, glas
Ili osmeh upućen meni
Dovoljan da najsrećniji budem ja…

Kao što vidiš,
Ima te u svakoj mojoj pori
I valjda vidiš
Da te od mene niko ne voli više
Da te ima u pogledu, duši, očima, srcu
I da svuda tvoje ime piše.

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

Ako mislim na tebe

Ako krenem noćas da mislim na tebe veče će mi proći u suzama i bolu, od rastanka našeg godina je prošla a ja još uvek čuvam tvoju sliku na stolu… Ako počnem noćas da se sećam tebe ruke krenu da mi drhte same srce te je volelo ludo a sad je zbog tebe prepuno tame… Od rastanka s tobom samo tužne pesme pišem ni sam ne mogu da prepoznam sebe, u svakoj ženi što ulicom hoda ja Pomislim da vidim tebe… Duša mi je tužna a srce puno bola u mom životu nema žene druge, voleo sam te ko nijednu drugu a sada umirem od tuge… I lagaću da neću da mislim na tebe jer ne mogu tako lako da te prebolim,vreme leti a rane još bole a ja te… jednostavno još uvek volim.

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта

ПОШТОВАНИ УМЕТНИЦИ – Милутин Плочић Мишко

ПОШТОВАНИ УМЕТНИЦИ


Поштовани уметници,
мајстори поезије и риме,
дозволите да вам кажем своје име,
можда није познато и цењено као ваше,
али ми моји земљаци ову стазу мало утабаше…

Зовем се Милутин, а презивам Плочић,
али сви ме као Мишка знају,
чули су да пишем тамо  неке песме,
па решише да ми шансу дају…

Долазим оз маленог села,
које се Жабаре зове,
иако ми адреса жупска пише,
жабарац сам и не могу Александровац
од рођеног села да волим више…

Хвала Драгану Тодосијевићу,
да не беше њега, ни ја не бих био ту,
и хвала Љупчету,
што ми простор да пишем дао,
а ја ћу да оправдам све то
како будем умео и знао…

Моје песме нису као ваше поезија,
оне су обични стихови,
али у њима има истинског живота,
и у њима су моје жеље и снови…

Можда ће и оне неком да се допадну,
па била то деца или одрасли људи,
то остављам вама и времену нек пресуди…

© Милутин Плочић

 

Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта