Ja je čekam da se vrati
I zauzme svoje mesto
Još uvek je noću sanjam
I o njoj mislim često…
Još je zovem u snovima
Zovem je svake noći
I čekam je da se vrati
Ali ne znam dal će doći…
Otišla je jednog jutra
Sa koferom naše sreće
I očima punim suza
Rekla je da se više vratiti neće…
Od tad je čekam da se vrati
Jer je njeno mesto pored mene
Ostavila je srce što je voli
Da bez nje u tuzi vene…
Niko neće da je voli više
Nego što je volim ja
Znam da u dubini srca svoga
I ona to zna.
(C) Miško Pločić
(Прочитано: 77 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.268.545 пута)