Zavoleo je davno – Miško Pločić

Zavoleo je davno
Dok je još pupoljak bila
Dok je crne oči i prelepi osmeh
I svoju nevinost u grudima krila
Dok je još bosa trčala po livadama
I po njima brala cveće
Zavoleo je kao devojčicu
Koja se igrala sa leptirićima
I hvatala ih u letu
Zaljubio se u njezin nevini osmeh
I smedju dugu kosu
Pogledom joj pratih ko gazele hod
I crvenu haljinicu
Koja joj je lepršala oko nogu
Zaljubio se u nju, a da nisam
Ni znao to

Gledao sam uradim svaki pokret njen
Trzaj glavom
Svaki osmeh i njeno, komšija ćao
Za taj osmeh, sve što imam
Ja bih dao

Zavoleo je, ali ona ubrzo
Ode nekud daleko
I trava više nije bila zelena
Leptirići su otišli za njom
Duga kosa sladak osmeh
Lepršava haljinica
Odjednom više nisu bili tu

Zavoleo je, al uzalud beše
Pupoljak ubra drugi mesto mene
Drugi ljubi meke usne njene
Tople ruke sada drugi drži
Drugom se smeje

A, zavoleo je davno
Dok je još devojčica bila…