ВОЛЕЛА ЈЕ – Милутин Мишко Плочић

Please wait...

ВОЛЕЛА ЈЕ

Живела је на крају села
У маленој кући жуте боје
Звала ме је мали меда
А ја њу лане моје…

Вoлeла је да боса трчи по ливади
И да мирише цвеће
Вoлeла је рану зору
И вoлeла је прoлeће…

Вoлeла је зором да гледа кроз прозоре
И лагане шетње поред реке
Вoлeла је да ме држи за руку
И вoлeла је романтичне песме неке…

Вoлeла је да носи хаљинице кратке
И црвени шеширић на глави
Обожавала је да се на улици окрећу за њом
И да мене љубоморним прави…

Вoлeла је пуно да се смеје
И много вoлeла да плеше
Кад стави своје руке око мога врата
Мени увек најслађе беше…

Кад су њени одлазили у други град
Рекла ми је писаћу ти и ти мени пиши
Дуго смо стајали загрљени
И дуго смо се љубили на киши…

И дуго смо писали једно другом
Дуго смо писали обоје
Ал свуда је ваљда тако
Ваљда је време учинило своје…

Она је вoлeла и кишу
Ма она је вoлeла све
А ја кишу одавно не волим
Јер падала је на мом растанку од ње…

Живела је на крају села
У маленој кући жуте боје
Звала ме је мали меда
А ја њу лане моје.

© Мишко Плочић

 

 

24 пута прочитано

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *