ВИНОГРАД ЈЕ КАО ДЕТЕ
Виноград се, каже деда, за живота једном сади,
за Трифуњдан обрезује и благослов за род прима.
Тако исто с кућом бива, и кућа се једном гради
и виноград и праг родни, преносе се потомцима.
Виноград се брижно пази, као дете размажено,
сваког дана и он тражи, бригу љубав, миловање.
У њему се буди живот, кад је душом завољено,
виноград је извор здравља и божије даровање.
С кол`ко бриге свака мајка носи чедо под грудима,
исто тако виноградар, ради, стрепи толко дана.
Обрезује, окопава и хвали се пред људима,
сваког јутра од Трифуна, до јесењег Михољдана.
На Трифуњдан већ у зору, домаћин га обилази,
ореже по који чокот, с вином шкропи орезано.
Молитвом му враћа снагу, грубом руком лозу мази,
да с јесени запенуша, добро вино, Богом дано.
Хиландар је свето место, понос српства кроз векове,
Немања га часни диже, испод моћних кипариса.
Када дође час истине, да Господу преда снове,
околином часног гроба, свето миро замириса.
Крај узглавља лоза ниче, опста грожђе све до данас,
за плодност га жене једу, троје деце из три зрна.
Симеон је за живота, оставио даре за нас,
умне мисли и потомство и плодове грозда црна.
Не пије се код нас вино, тек онако, из досаде,
пијемо га у весељу, кад у кућу дођу свати.
Пијемо га кад смо жедни, кад копамо винограде,
пијемо га у жалости и када се кредит врати…
© Јован Н. Бундало
Београд
Категорија: Одрасли песници