Добродошли!
ИГРА ТЕЛА
Љубим прст
Ногу
И даље
Бутином као свила
До састава обе
Где ври пожуда
И страст луди
Влажном топлином
Сагорева и оно мало свести
До бесвести
Твојим уздахом
Као ропац Нијагаре
У понору водопада
Рукама преко бедара
И јамица
TAKO SI LEPA KAD SI PIJANA…
Tako si lepa kad si pijana…
Držiš tu čašu tako visoko i tako elegantno.
Ispijaš to vino tako sporo, tako lagano, gutljaj po gutljaj.
Veruj mi anđele.
Tako si lepa kad si pripita.
Igraš kao da nikoga na svetu nema osim tebe.
Preplićeš vešto rukama, pucketaš tim tankim prstima, dok u jednoj ruci držiš kastanjete.
Igraš tim bosim nogama, lepa si tako pripita, žena si, al opet dete iz tvoje duše još nikud nije uteklo.
To dete koje se tako slatko smeje na glas i onda kad nije pravi čas.
Smeješ se na moje fore, na sve one neumesne šale, smeješ se zato što ima dovoljno alkohola u tvojoj krvi da ne plačeš. A znam, često noću zaplačeš onako trezna kad mene hvata san.
O, bože kako si lepa tako pripita…
S tim tragovima vina na tako sočnim tvojim usnicama.
Tako nežnim.
Tako ženstvenim.
A opet tako vatrenim, strastvenim.
Poljubi me tim usnama s ukusom oporog vina moja mala pijanduro.
Igraj, pleši moja bosonoga vilo, penji se na sto i napravi spektakl kakav do sada još svet nije video.
Pa tu čašu, koju tako elegantno i visoko držiš dok nazdravljaš baci na pod i razbij je na komade.
Ionako si poslednju kap iz nje ispila.
Ionako ti nije potrebna.
Znam, sutra će te boleti glava i biće ti muka od mamurluka.
Ali danas si moja.
Samo moja.
Večeras nećeš spavati sama.
Večeras si moja, samo moja, pijana dama.
I ostaćeš moja i kada budeš bila trezna.
Autor:Nina Miletić
Крушевац
Категорија: Одрасли песници
ДА ЛИ СИ СТВАРНА
У твојој љубави ко на морској пени
Одрекох се вечно ја свога живљења
Јер живот сам свој даривао жени
К’о морској сирени достојној дивљења.
Обнажену, страсну, из морских дубина
Као Афродиту доживех те јако
Губио сам даха од твојих милина
Тонуо и топио до безсвешћа тако.
Горела је ватра где сам те дотако
Стапала се самном љубљем сједињена
Од омила твога срећан би заплако
Да ли си сирена или само жена.
Јеси ли стварна и хоћеш ли доћи
Да срећан уроним у твоје дубине
Или ћеш крај мене мимоходом проћи
Живећу и тада за чедне милине.
Настави са читањем “ДА ЛИ СИ СТВАРНА – Мирослав Мирко Стојадиновић”
ЉУБАВНА БАЈКА
Срели смо се у сутону раном, освоји ме твојих очију жар,
истога трена тада сам знала да си ми од Бога најдражи дар;
слутила нисам да ћу те срести кад се Сунце за хоризонт губи,
да ћу завoлeти очи снене, које ће срце вечно да љуби.
У глави звона за узбуну звоне, док срце немирно туче,
хтела бих нешто нежно да кажем, али ми чудно речи звуче;
немо се само ослањам о тебе, а душа лако подрхтава,
где се до сад’ крила љубав ова, мислила сам да чврстим сном спава.
Дал’ то птице певају песму љубави, што се само једном роди,
ил’ нам звезде осветљавају пут ка срећи, што нас лагано води;
нико од нас сањао није да ће нешто овако да се деси,
целог живота тражили љубав, ал’ можда на погрешној адреси.
Ухвати ми руку, поведи тамо, где се Месец са Сунцем спаја,
створимо најлепшу љубавну бајку, у цветном врту нашега раја.
Поводом Дана заљубљених и Светог Трифуна (14. фебруар), Атеље-галерија МАКИ из Крушевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Културним центром Крушевац расписују:
14. РЕДОВНИ (Други виртуелни конкурс)
међународни поетско-ликовни конкурс за 2022. годину на тему:
Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА – КОНКУРС 2022.”