Добродошли!
ЖЕЛИМ
Нисам од оних
Што погледом свлаче
Својим жељама
Да утоле глад…
Из мог срца
Тмине не мраче
И не жели
Да им прави склад.
Нећу живот
Ходом стазама,
Где је засуто
Цвеће.
Нити, овенчан
Фразама,
Објашњењем
Среће…
Хоћу , хоћу
Искрено да волим.
Уз љубав
Себе да дам…
Од ње ,
Само то желим…
За друго,
Нећу да знам…
Настави са читањем “ЖЕЛИМ – Живојин Манојловић”
Девоjчица и rрожђе
Шта да купи своjoj ћерки,
питaо се Ђоле?
Па зна се, грожђе,
деца грожђе увек воле.
Потрчао Ђоле
да учини добро дело…
Миљеници својој даде грозд…
За узврат му остави
од грожђа зрно цело.
© Ђорђе Јоковић Мирочки
Kategorija: Odrasli pesnici
Настави са читањем “Девоjчица и rрожђе – Ђорђе Јоковић Мирочки”
НЕ ВОЛИМ ДА ПИЈЕМ
Не волим да пијем,
јер сам ракију препеченицу
док женче спремало зимницу
препек`о! Неки ме баш урек`о!
Не волим да пијем,
возим кола бесна,
јер, када сам пио,
не знам `де све нисам био!
Нисам видео вола,
возио бесна кола,
на сељачки друм
ки кад сам сиш`о с ум!
Не волим да пијем,
за воланом седим,
у свако сукњиче гледим.
Шеврдам лево, шеврдам десно,
сокаче ми свуд, бре, тесно.
Не волим да пијем
ни Вињак, „Маде ин Рубин“,
`оћу, бре, да будем фин!
Ако ме неки с ракију полије,
ћу побегнем у ћелије,
ма и на Газиместански трг
има да гледам у празан врг!
Чека ме баба Рада
ки некада када беше млада,
ће обновимо љубав сада!
Ма, как`а, бре, флаша,
ух, што беше лепа снаша!
Усправи се, усправи!
Ракију заборави!
Да не буде – Да – Би? Шта би? Где би?
Ракија се низ гушу скотрља,
куј претера, тај ће да надрља.
Јок, бре! Ниједна тура!
Ма каква твоја минијатура
од 0,3 – јок, јок! Не би!
Е, мој јастребачки зете,
не волим да пијем,
само празне чаше лете!
Срча до колена – как`е штете!
Кад сам ракију сатир`о,
нико ме није дир`о!
Сад сам уш`о у кружни ток,
само чашу сока „цмок“!
Сок од Цане стоји ми од лане,
гуцкам, пијуцкам на тенане.
Лимун цеђен – нико није увређен!
Нигде ме не држи место,
па сам трезан често!
ФЛЕКА ОД ВИНА
Шапатом ми кажеш
Не прија ти вино!
Можда те плаши
Његова моћ.
Веруј да уз вино
И друштво фино,
Понеће нас жеље
У прелепу ноћ.
Наше се чаше
На столњаку љубе,
Звонке нам шаљу
Поруке кратке,
Додиром уз звекет
Вино нам нуде,
Да спојимо усне
Уз пољупце слатке.
Ћутимо мудро,
Нек ‘ вино говори.
Нек’ нас бојом дражи
И мирисом мами.
Та Божја кап
Што у вину гори,
Храбри нас шапатом
Да будемо сами.
Шапућемо, јер
Прича нам је иста.
Из топлих погледа
Читамо мисли страсне,
А вино буди и бистри
Осећања чиста,
Водећи рачуна,
Да страсти не закасне.
Нек ћутимо само,
Вино ће урадити своје.
Оно је с нама
Да нам мисли чита,
Вино ће знати
Све твоје, вољене боје.
За моје зна,
Не мора да пита.
Зна и за јесен
Препуну златних боја,
С вечери небо,
Кад сунце залази,
Румена и жута
Твоје су боје,
Вино и сунце
На истој су стази.
Настави са читањем “ФЛЕКА ОД ВИНА – Првослав Пендић Пенда”
У ВИНУ ВИДИМ ОЧИ ЊЕНЕ
Гледам чашу вина
Што је испред мене
Сећам се прошлости
Једне дивне жене
Дал је то од пића
Ил ме разум вара
Њен лик ми се
Сад у чаши ствара
СВИРА ВИОЛИНА
ПЕСМОМ ТЕШИ МЕНЕ
А ЈА У ТОМ ВИНУ
ВИДИМ ОЧИ ЊЕНЕ
ДОК СУЗА СА ЛИЦА
ПАДА МИ У ЧАШУ
ХАЈДЕ САД ЦИГАНЕ
СВИРАЈ ОНУ НАШУ
Држим чашу вина
Дрхти моја рука
Сећам се те жене
Њеног танког струка
О дал је то вино
Сад опило мене
Кад у чаши вина
Видим очи њене
Настави са читањем “У ВИНУ ВИДИМ ОЧИ ЊЕНЕ – Живорад Милетић”
СВЕ ЈЕ ТО ЗБОГ ВИНА
Погрешно сте разумели Господине.
Не трошим ја ову ноћ,
ни ово вино на столу,
нит’ због мерака, нит’ покајања,
већ да оденем истину голу.
Његова душа од филиграна,
са мојом у чокот је срасла,
ко лоза вита винова,
из средишта раја израсла.
Погрешно сте проценили Господине!
Није омама ова, од овог вина узврела,
ја само тржим два ока Његова
два зрна грожђа, зрела, набубрела,
Он ми је уточиште и Цитадела.
Глас ми је Његов пурпурно јутро
што винограде набрекле мије,
док ми по кожи стихове шара
Знате Господине… без Њега,
ни мене није.
Настави са читањем “СВЕ ЈЕ ТО ЗБОГ ВИНА – Звездана Милосављевић”
Увек посетиш моје мисли
у кишним предвечерјима
са чашом вина у руци
док наздрављам самоћи.
А капи клизе у тами
по старим зидовима,
у пукотинама сванућа
и празан поглед лаган и прозиран,
опијен лети ми у недоглед.
Везујем очи да не видим
само желим да осетим
како мирише небо после кише.
Дави се свануће у мојој чаши
стискам је,
чувам да ми се радост не разбије.
Вино …Ти и ја… “Ин Вино веритас “
У вину ме нађи
До задње капи испиј
Да ти кроз крв тече
Ово је наше вече…
Мисли лете…
Далеко негде …
Не пијем вино…
Пићу га са тобом…
Сузе нек шприцер праве…
Једна по једна суза капље…
Мисли лете…
Далеко негде…
Ово је наша песма
Ми нисмо у њој….
Ти узми сузе из вина….
Има их …има још…
Залиј их вином…
Далеко негде…
Настави са читањем “Вино …Ти и ја… “Ин Вино веритас” – Моравка Младеновић”
Od ljubavi ne postoji ništa veće
U danima praznim
kad ptice umiru
od prejake kiše
Ja uporno nastojim
da dišem
dok srce svoju pesmu
neumorno piše
U danima teškim
kad tuga
k’o olovni oblak
pada i preti
da uništi moje slabašno biće
Ja podižem visoko sunce
kao sopstveno nebesko otkriće
Настави са читањем “Od ljubavi ne postoji ništa veće – Slađana Bundalo”
И ове ме ноћи вино преварило
Наздрављам за љубав, за лаж и за грехе,
и за срце моје невино и плачно
и за сузу ову у којој се кријеш
и ове ме ноћи вино преварило.
Самоћу је пусту да излечи хтела,
да обрише оно што је некад било,
пијану ме љуби, кроз вене ми тече,
док је тугу моју на дну чаше скрило.
А пијем га ето, најлепша ми песма,
јер кад њега пијем, ко да тебе пијем,
осмех ми се опет на тренутак врати,
па ти праштам редом, праштам ти и себе.
Док на часи осећам пољупце твоје,
у сваком дамару вино ми се смеши,
просипам по души, просипам по столу,
јер сам само жена сто живи и воли.
Настави са читањем “И ове ме ноћи вино преварило – Данијела Максовић”