СВЕ ЈЕ ТО ЗБОГ ВИНА
Погрешно сте разумели Господине.
Не трошим ја ову ноћ,
ни ово вино на столу,
нит’ због мерака, нит’ покајања,
већ да оденем истину голу.
Његова душа од филиграна,
са мојом у чокот је срасла,
ко лоза вита винова,
из средишта раја израсла.
Погрешно сте проценили Господине!
Није омама ова, од овог вина узврела,
ја само тржим два ока Његова
два зрна грожђа, зрела, набубрела,
Он ми је уточиште и Цитадела.
Глас ми је Његов пурпурно јутро
што винограде набрекле мије,
док ми по кожи стихове шара
Знате Господине… без Њега,
ни мене није.
Настави са читањем “СВЕ ЈЕ ТО ЗБОГ ВИНА – Звездана Милосављевић”