Добродошли!
НАШЕ ВИНО
Винске приче, све истином плене
забораву неће нова праскозорја.
Туга дане листа, ал’ никад не свене
од тада је прошла тек година која.
О какво смо вино правили нас двоје
наједрала пуца од слаткоће јако.
Гроздови се у сластима поје
тамњаником замириса свако.
Стамен дворац од љубави створен
сваком стазом кормилари сета.
Сад без њега, живот ми уморен
И топлину своју немају ни лета.
Настави са читањем “НАШЕ ВИНО – Магда Ђорђевић”
Шапуће по бачви вино сталожено
сећа се сунца изнад грозда једра,
у њему ћути време заустављено
и далека берба и топла ноћ ведра.
Пени вино по бачви, к`о крв жубори
силину трпе обручи преплетени
у души мојој као да огањ гори
док вино шапуће песме лепој жени.
Присећа се вино и погледа чедног,
загрљаја страсног, вођеног силином
и месеца жутог и пољупца медног
и уздаха слатког спутаног милином.
Прелива вино у тело стару сласт,
капље на груди из чаше разбијене
жубори по телу давне јесени страст
шапућу са вином сузе проливене.
У старом вину кали се нова снага
и греје моjу душу топлином жара
призива свака кап сећања драга
по души плове добра времена стара.
Настави са читањем “У ЉУБАВИ ВИНО – Ани Стаjкова – Иванова”
Познах те
Познах те кроз јутра чила
У ливадама препуним бисерне росе
Кад пролеће обуче хаљину од тила
И задене цвеће у своје бујне косе.
Снеговима који зими стално веју
Пахуљама које се дрхтаво њишу
Деци која се зимским чаролијама смеју
Песницима који најлепше љубљeне песме пишу.
Познах те у сновима мојим лепим
У надањима која сваку љубав прате
Када мислим на тебе и стрепим
У ластама каје се сваког лета врате.
ЧУДОТВОРНИ НАПИТАК
Бог зна кол`ко вијекова,
винска лоза узгаја се,
и чокоти благородни,
осунчана поља красе.
Свемогући Господ драги,
а уз Њега Трифун Свети,
чувају нам винограде,
и њихове благодети.
Да би људи били здрави,
а живот им био дужи,
и на царским дворовима,
чудесно се вино служи.
Са њиме се сви кријепе,
и у добру и невољи,
јер од вина, људској души,
не постоји лијек бољи!
Шта о вину јоште рећи,
а да није већ речено,
сем да смјеста вино буде,
у све чаше наточено.
Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ
Сремски Карловци, 2024 љета Господњег
ШУМАДИЈСКА ВИНОГОРЈА
Дал су виле ил анђели
по Србији вас посели,
ил је можда Свети Стефан
по промисли вишњег Бога
посадио да рађате
где год крочи српска нога
Па кад роде виногради
Србин с вином да се слади
да напуни он буклије
славски колач да прелије
у весељу да ужива.
покојнику гроб прелива.
А мој деда сад се сећам
када баба кући није
у подрум код деде дођу
исписници и комшије.
Настави са читањем “ШУМАДИЈСКА ВИНОГОРЈА – Миодраг Миган Глигоријевић”
Суштина
Нема те овде
Тек неки дан
Ја сам
Већ празан
И депресиван.
Изгубио сам суштину
И тражећи њу
Урањам све више и више
У дубину.
Али тамо је нема
Не налазим је
А то у мени изазива
Све већу мучнину
И све више и више
Тонем у тишину.
Избегавам сваку дружину
Тек кад осетим
Твоју близину
Напустићу тишину
Да с тобом удахнем
Радост и свежину.
Тајна
Отвараш ми врата ноћас
У љубави и вину тражиш спас
Доведе ме до постеље смело
Утеху тражи твоје врело тело.
Уз вино и љубав дамари бију
Чаша уз чашу усне се вију
Љубав у нама дуго већ тиња
Вино и страст гасе свитања.
Црно вино и пољупци
Нестадосмо у прилици
Границе се избрисаше
Разуми се помутише.
Моје усне твоја недра
Твоје руке моја бедра
Све ће сутра другачије бити
Нашу тајну ми морамо скрити.
Ко те ноћас љуби
Нећу да те кривим зато што пијем;
Нити што лутам попут какве сене,
Само те молим, реци ми једно,
Кога си ноћас љубила уместо мене?
Нећу те ни молити да ми се вратиш
Пустићу љубав да полако свене
Само ми реци да не чује нико;
Кога си ноћас љубила уместо мене?
Нећу да те кривим зато што идеш
Ни што мислиш да сада умрло све је
Само ми шапни бар истину праву,
Кога си ноћас љубила уместо мене?
ДЕСИЛА СЕ ЉУБАВ
Једне зимске ноћи
Љубав се десила
Топла соба Камин
Крај камина Вила.
Дискретно је свијетло
Ватра у камину
Крај камина Весна
Причамо о вину
Створено за љубав
Ово зимско вече
Проговори Весна
Уздах јој се оте
Тихим гласом рече
Вилом те животе.
Крајеве камина
Топли пламен
Ближе
С Весниних очију
Топли осмех
Стиже .
На столу су пуне
Двије чаше
Вина
На радију пјесма
Лијепа Емина.
Ја сједох на софу
Крај лијепе Весне
Нахрањен љепотом
О Емини пјесме
Рекох Весни
Срећо
Коначно смо сами.
Ово зимско вече
Љубав иште мами
Загрлих је снажно
Чаша с вином
Тресну
Спојише се тјела
Уз ватру и пјесму.
Завршисмо тако
У постељи мекој.
Ја дочеках зору
Уз лијепу Весну
Сад о томе пишем
Ову сјетну пјесму
Уз ватру и вино
Једне зимске ноћи
Крај старог камина
Волео сам
ВЕСНУ.
