
НЕ ВОЛИМ ДА ПИЈЕМ
Не волим да пијем,
јер сам ракију препеченицу
док женче спремало зимницу
препек`о! Неки ме баш урек`о!
Не волим да пијем,
возим кола бесна,
јер, када сам пио,
не знам `де све нисам био!
Нисам видео вола,
возио бесна кола,
на сељачки друм
ки кад сам сиш`о с ум!
Не волим да пијем,
за воланом седим,
у свако сукњиче гледим.
Шеврдам лево, шеврдам десно,
сокаче ми свуд, бре, тесно.
Не волим да пијем
ни Вињак, „Маде ин Рубин“,
`оћу, бре, да будем фин!
Ако ме неки с ракију полије,
ћу побегнем у ћелије,
ма и на Газиместански трг
има да гледам у празан врг!
Чека ме баба Рада
ки некада када беше млада,
ће обновимо љубав сада!
Ма, как`а, бре, флаша,
ух, што беше лепа снаша!
Усправи се, усправи!
Ракију заборави!
Да не буде – Да – Би? Шта би? Где би?
Ракија се низ гушу скотрља,
куј претера, тај ће да надрља.
Јок, бре! Ниједна тура!
Ма каква твоја минијатура
од 0,3 – јок, јок! Не би!
Е, мој јастребачки зете,
не волим да пијем,
само празне чаше лете!
Срча до колена – как`е штете!
Кад сам ракију сатир`о,
нико ме није дир`о!
Сад сам уш`о у кружни ток,
само чашу сока „цмок“!
Сок од Цане стоји ми од лане,
гуцкам, пијуцкам на тенане.
Лимун цеђен – нико није увређен!
Нигде ме не држи место,
па сам трезан често!
Не волим да пијем,
јер кад кренем са Багдале,
ноге би ми се забандарале.
Не волим да пијем,
искривљено око гледа ме високо!
Не волим да пијем,
у бању ћу ићи,
треба некој трезан прићи.
Треба! Треба! Медицинска сестра вреба!
Знам да треба да се залије,
ал` не волим да пијем ни код прије,
ракија ју јака, ки код „Мерака“!
Не волим да пијем,
ал` сакупљам чаше
за све оне „наше“ – „снаше“ – „наше“,
па и флаше дижем на чардаше!
Не волим да пијем ни у „Конак“,
одма` ми на очи мрак.
Не волим да пијем,
идем преко моста!
Не волим да пијем,
ич ми после вас не оста,
ма, је л` ви, бре, доста?
Ма…лепо, лепо језеро Ћелије,
уз печену рибу да се залије,
а и ближе сам, ближе прије,
све делија до делије!
Баци се мамац, седим у чамац.
Около све камен и крш,
па се ти сад пијан за врбу држ`!
Не волим да пијем,
тад ме жена кара,
пцује Тита и комшу из Ђерекара!
Не волим да пијем
па да се у „шатор“ кријем,
ал` душа ми иште
јастребачко одмаралиште!
Не волим да пијем,
фонтана жубори,
жена ми ромори –
Кад си пијо? `Де си бијо?
Не волим да пијем
ни кад се возим у чезе,
коњ ме зе – зе…
Не волим да пијем
јер ми кривудав путић,
а чек`о би ме и врбов прутић!
Не волим да пијем,
слађе су од ракије торте,
што, бре, да трошим аорте,
имам воће од све сорте!
Сокићи ићи ће и код свастике,
све боља од боље прилике!
Ногу ћу омакнем, па кад се спотакнем,
како да је такнем?
Ћу се скотрљам, па да надрљам!
И у Бањи Ковиљачи
имам добри навијачи!
© Олга Раденковић
Kategorija: Odrasli pesnici