ФЛЕКА ОД ВИНА
Шапатом ми кажеш
Не прија ти вино!
Можда те плаши
Његова моћ.
Веруј да уз вино
И друштво фино,
Понеће нас жеље
У прелепу ноћ.
Наше се чаше
На столњаку љубе,
Звонке нам шаљу
Поруке кратке,
Додиром уз звекет
Вино нам нуде,
Да спојимо усне
Уз пољупце слатке.
Ћутимо мудро,
Нек ‘ вино говори.
Нек’ нас бојом дражи
И мирисом мами.
Та Божја кап
Што у вину гори,
Храбри нас шапатом
Да будемо сами.
Шапућемо, јер
Прича нам је иста.
Из топлих погледа
Читамо мисли страсне,
А вино буди и бистри
Осећања чиста,
Водећи рачуна,
Да страсти не закасне.
Нек ћутимо само,
Вино ће урадити своје.
Оно је с нама
Да нам мисли чита,
Вино ће знати
Све твоје, вољене боје.
За моје зна,
Не мора да пита.
Зна и за јесен
Препуну златних боја,
С вечери небо,
Кад сунце залази,
Румена и жута
Твоје су боје,
Вино и сунце
На истој су стази.
Црвено вино
Нам усне кваси.
Клизе румене капи
Са усана врелих.
Стрпљење маме
Љубав да украси,
Флекама црвеним
Са кошуља белих…
© Првослав Пендић Пенда
Kategorija: Odrasli pesnici
