Добродошли!
Славица Максић, Београд
IN VINO VERITAS
Не знам ништа о томе
Како је грожђе завршило у вину
Али хвала од срца некоме
За прилику да тражимо истину
Вино крепи, вино блажи
Некад тужи, некад слади
Тај поред тебе све ти дражи
А сви около само млади
Настави са читањем “IN VINO VERITAS – Славица Максић”
На почетку програма су се преставили песници чланови жирија: Љиљана Тамбурић, песник – члан; Милосав Ђукић Ђука, председник, песник – председник удружења; Латинка Ђорђевић, песник-члан – њену песму је изговорила Даница Рајковић; и Драгојло Јовић, песник – члан; и Љубодраг Обрадовић, песник – члан – уредник сајта.
1 део манифестације Љубав и Вино 2026-ПоезијаСРБ – obrada Živojin Manojlović
2 део манифестације Љубав и Вино 2026-ПоезијаСРБ – snimio i obradio Ljubodrag Obradović
После тога уручили смо дипломе добитницима награда:
Средње школе и Студенти – Награде су освојили:
Присутна је била и изговорила своју песму победница конкурса Бојана Петковић из Лапова, а песме другопласираних младих песника Ивоне Бојовић из Београда и Малика Дацића из Сјеници изговорили су: Љиљана Тамбурић и Драгојло Јовић.
Одрасли песници
У категорији одрасли били су присутни сви награђени песници који су прочитали своје песме и примили дипломе.
СЛИКАРСТВО
За област сликарства одлуку је донео Живорад Миламовић Макy, академски сликар и оснивач Манифестације.
Сликари:
1. место освојила је Слађана Бундало за слику ПРОСУЛО СЕ ВИНО;
2. место освојила је Љиљана Тамбурић за слику ГРОЖЂЕ И ВИНО и
3. место освојила је Љиљана Милошевић са слику СНОВИЂЕЊЕ.
Присутни су биле: Слађана Бундало и Љиљана Тамбурић и добиле су дипломе.
Похвалу ПоезијаСРБ за квалитет поезије добили су:
1. Нада Милосављевић из Крушевца;
2. Радован Синђелић из Шапца;
3. Зоран Старчевић из Ужица;
4. Славица Јовановић из Шапца;
5. Kатарина Голубовић из Пригревице;
6. Првослав Пендић Пенда из Крушевца;
7. Снежана Поповић из Крушевца;
8. Живојин Манојловић из Крушевца;
9. Сара Вукосављевић из Београда;
10. Константин Томичевић из Крушевца;
11. Ања Костић из Београда;
12. Урош Аћимовић из Пожеге;
13. Снежана Петровић из Цириха;
14. Слађана Бундало из Крушевца;
15. Ненад Карић из Лазаревца;
16. Сандра Јовановић из Крушевца;
17. Нина Симић из Крушевца;
18. Бранко Ћировић Ћиро из Ћићевца
19. Мирослав Кркић из Ћићевца
20. Јована Живковић из Вишњићева код Шида.
Присутни су били: Нада Милосављевић из Крушевца; Првослав Пендић Пенда из Крушевца; Живојин Манојловић из Крушевца Слађана Бундало из рушевца; Сандра Јовановић из Крушевца, Бранко Ћировић Ћиро из Ћићевца и Мирослав Кркић из Ћићевца… Они су говорили своју поезију и примили похвале ПоезијаСРБ.
Поезију су говорили и Мирјана Јовановић, Ђорђе Јоковић Мирочки, Милан Ћурчија из Шида и Лалић Јованка. Програму су присуствовали и Нина Симић, Олга Раденковић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Милан Марковић Лака, Боривоје Видојковић и други… али нису говорили своју поезију.
Песницима и сликарима који нису били присутни дипломе и награде ћемо послати на мејл у дигиталној форми, а онима из Крушевца на неком од наредних сусретања.
Затим су говорили наши гости из Ћуприје и Кнића: Моравка Младеновић, Звездана Милосављевић, Снежана Миладиновић и Живорад Милетић из Ћуприје и Данијела Максовић Гунцати из Кнића.
Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић, Љиљана Тамбурић и Милосав Ђукић Ђука, а у музичком делу програма наступили су Магдалена Ђукић, Иван Ђукић, Ђука, Бранко Симић, Александар Гашић Гале, Милосав Ђукић Ђука и Мирослав Маринковић Којица. Видео прилог су припремили Живојин Манојловић и Љубодраг Обрадовић, а аудио прилог снимио је Марко Вишњић КЦК, а обрадио и поставио Љубодраг Обрадовић.
РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА “ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2026.”
Настави са читањем ““ЉУБАВ И ВИНО 2026. – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА””
Osluškivanja
Koliko sam puta zastala i zaćutala
Ćutke pitala
Ćutke i odgovarala
Koliko sam se puta o svoje srce i telo oglušila,
Nisam poslušala….
Tudje sam osluškivala,
A svoje ranjavala,
Koliko sam puta rekla neću više
I reči svoje ne zbog samopouzdanja
Već ljubavi pogazila,
Koliko sam puta ostala nedorečena,
Da bih tebi reči svoje dala,
Toliko sam puta ostala sama,
Toliko sam puta ostala nema,
Toliko puta sam ostala tebi verna,
A sebi večito ranjena žena,
I u tvojim očima lakoverna,
Očajna a ipak samo žena,
Krhka i nežna žena,
Hodajući po staklu, netaknuta, nerasečena,
Toliko sam više uprkos svemu tebi dala
Razgovetnosti, priča, rolerkostera i parada,
Razigranu dušu i srce koje se nada,
Al’ uprkos svemu sve je šarada,
Strah dubokih rana od nesrećnog pada
Ali tada sve što je bilo spakovano je u
Jednu suzu što sušila je hlad,
I jedno sunce što gori sve pred sobom,
I jedan cvet što cepa i razdire sve slojeve zemljine kore,
Eto toliko sam puta ja udarila o dno podzemnog Hada,
I poljubila ikonu čistoga grešničkog slada,
Videla beline blistavog stada,
Reči koje celivaju,
I dete koje u meni strada,
I šta sam dobila tada, a šta sada…
НАДАЈУЋА
Дивна ми цура залепи око
док чеках друга попут стражара
не слутећ’ кол’ко може дубоко
да сеже корен будућег пара…
Протече време, подоста прође
навратих опет до родног града
прилика друга изнова дође
те послах пиће за њен сто тада
Конобар прстом путоказ даде
са белим низом осмех ми стиже
накратко махнух са пуно наде
а њена рука отпоздрав диже…
Још оде неких пар календара
судбина радо умеша прсте
нова се прилика задесно ствара
за трећи сусрет најближе врсте
Благовест, вашар, априлско вече
у правцу парка друштво се сели
„Застани мало…“ другар ми рече
јер две смо цуре крај клупе срели
Чекајућ’ њега док с једном збори
јавих се другој што беше сама
прихвати руку, поглед обори
изусти име, скрила је тама
Гитару ставих на друго раме
кренуше с нама ногу пред ногу
речи и шале изничу саме
шетати мало још само могу
Светиљка прва на нашој стази
обасја светлом античко лице
па ја препознах, поново спазих
два ока као у голубице
Ритам гутљаја
плесачу
зна се ред
кад промућкаш
пљуни
али себи на длан
размрљај капи
заиграј забаци главу
реска ти је земља
под табанима
сунце уједа
ветар лаје
по лицу шиба
гроздове утробе
закуцавају се
у усне
плесачу
не замахуј руком
осетићеш вене
на листовима лозе
пуцају однеће те
талас крви прокључале
док прсти гутају чашу
одбачену од усана
ножица јој цвили ломи се
Večna ljubav
Gledam svoju Srbiju na dlanu,
u atar’ma zrelog kukuruza
gledam tebe, zorom radovanu,
nestašna ti i kosa i bluza.
Gledam rodna polja i atare,
al’ najčešće vinogradu hitam
s tobom mila gazim staze stare;
s našom pesmom, uz radosni ritam.
Zoro moja od Boga mi data,
draga ženo, prijatelju, dušo;
svaki dan mi sa tobom od zlata,
sa tobom sam prvo vino kuš’o.
Naše vino piti je milina,
ljubav čista u njega se sliva;
a u njemu svih slasti silina,
sreću našu Posavina sniva.
I love you
То се данас љубављу зове.
Око нас свуда је сад лове
ал’ не оне зелене боје
но црвене љубавне,
Валентинове.
Ту су и лозе винове,
Свете Трифунове,
сорте старе и нове
и најбоље гроздове
за старе другове.
Но бил’ срцастих чоколина и Светог Валентина
Бил’ вина и Светог Трифуна,
Бил’ фебруар четрнаести
ил’ петнаести,
одговор је исти –
љубав је данас на листи.
Дозволите ми да Вам кажем
једну дивну љубав покажем.
Већ неко време, пишем
ал њему песму јоште никако да напишем.
Није та љубав ка’ према жени
Ил’ мужу, ил’ детету.
Та љубав има посебну красоту,
јединствену чистоту.
То је љубав ка’ према учитељу
ка’ према родитељу
ка’ према створитељу.
То је љубав према моме оцу.
Мој отац, вина познавалац,
мог најлепшег детињства стваралац.
Остаје прегршт молитва и вина
у којој љубав руке пружа
изван простора и времена
ка онима до којих не може.
Сунце вино пије – Првослав Пендић Пенда
Настави са читањем “Сунце вино пије – Првослав Пендић Пенда”
Живот без мржње
Обратимо чврсто гро пажње
на живот без имало мржње,
не осврћимо се на речи лажне,
бирајмо оне праве, снажне;
циљеве важне подредимо истини,
само правда у невољи умири,
не живимо у машти већ у збиљи,
мењајмо је константно тако
да нам се доминантно омили
кад крила виталном енергијом оживи
снагом подстицајних немира
којом врата љубави отвара
уз додир чаше којом се вином
за долазећу срећу наздравља
ради сутрашњице која на боље
треба да мења лице, и на радост,
на дуге стазе, замирише,
кад пуним плућима продише.
Љубав, најлепше ретке пише!
Настави са читањем “Живот без мржње – Снежана Марко Мусинов”
