И ове ме ноћи вино преварило
Наздрављам за љубав, за лаж и за грехе,
и за срце моје невино и плачно
и за сузу ову у којој се кријеш
и ове ме ноћи вино преварило.
Самоћу је пусту да излечи хтела,
да обрише оно што је некад било,
пијану ме љуби, кроз вене ми тече,
док је тугу моју на дну чаше скрило.
А пијем га ето, најлепша ми песма,
јер кад њега пијем, ко да тебе пијем,
осмех ми се опет на тренутак врати,
па ти праштам редом, праштам ти и себе.
Док на часи осећам пољупце твоје,
у сваком дамару вино ми се смеши,
просипам по души, просипам по столу,
јер сам само жена сто живи и воли.
Знам, туга се лакше опере са вином,
сва истина кажу у њему се крије
и не може сваког вино да разуме,
не треба га пити ко волео није….
© Данијела Максовић, Кнић
Категорија: Одрасли песници
