МОЈЕ
Из лепоте отеран,
имао тајни бајни,
открио ми једну чедну.
Моје је ускост људска,рече,
људи не знају,
због тог моје,
цели живот да се боје.
ТРАГ
наставнику Пери
Носити радост,
оставити трага,
да те памте ,
по свитању душе.
РУЖНИ МЕЦЕНА
Трагањем по болу,
радује се,
душе завидне,
охолост поклања.
З0РА
Отварање светла у дну ноћи,
црвена лепота у самоћи.
БРОЈАЊЕ
Бројао ћутње животом скупљане,
знао у дан шта ће да се деси.
Живео је на адреси Свитања без
броја.
,, Лагане снове“сањао,
обојио тугу,
умро а није питао,
одскитао.
ОСТАТИ
Треба остати у ноћи без краја,
тад се бићем исповедаш себи,
у таму потону незграпне речи,
све би хтео рећи и хтео не би.
Можда је ћутање најтежи немир,
неким чудом помераш границе,
склоњен у мук, болом пробудиш
Свемир,
живот су рибе и ловокрадице.
Кад се у мрклини сретнеш са собом,
одмерио си време, угледао с Богом,
на истом месту другачији,
у тами свој, на светлу свачији.
© Андреја Ђ. Врањеш
