БАЛЕРИНА
К’о вапај несташног ветра који буди
утихнути одјек чулних теревенки
разигран к’о лахор плес нестварних сенки
извори се с’ дахом светла које руди.
У одори нежној, гипка попут прућа
покретом изнуди безвремље, јер мами
дремљиве погледе времешних у тами.
Отима им давно пренута сванућа.
Опчињени блудно беличастим велом
што просторе нове пируетом стече,
похотни којима жар се не дорече
уздишу за њеним вретенастим телом.
Девојка ил’ лабуд, питање је јасно,
ал’ сваки одговор недоумље нуди.
Тренутак промисли вео прекри худи
жуборења чежње што заруди страсно.
На престолу сама, попут нежног крина
сазвучјем покрета дочарава дугу,
док под плаштом белим можда скрива тугу,
јер је само једна нема балерина.
© Душан Комазец
(Прочитано: 1.638 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 510.215 пута)
Prelepa pesma, sve pohvale!
Hvala Ljiljana. ☺