Сећаш ли се тог тренутка, кад си се тихо пришуњао, твој поглед пронашао мој, као да смо чекали одувек. Без речи, загрлио си ме снажно, и у том загрљају, нашла сам слободу и сигурност.
Твој додир био је ватра на мојој кожи, остављао трагове што горе и данас. Твоје име лежи на мојим уснама, претешко да га изговорим, а опет свуда присутно.
Нису нам биле потребне речи, све смо знали, све смо ћутали. А онда, мисао се распрши у ваздух, као пепео сагорео у пламену те ноћи.
Anita Kovačić Popović rođena je 1987. godine u Novom Sadu. Doktorirala je na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu. Radi kao profesor strukovnih studija u Visokoj zdravstvenoj školi strukovnih studija „Medika“. Usavršavanje je nastavila i u smeru Neuro-Linguistic Programming – IANLP, na Institutu Slavica Squire, gde je stekla zvanje NLP Trener i Profesionalni kouč.
Autor je i koautor naučnih radova. Njenu strast i slobodno vreme koristi za književno stvaralaštvo, kroz objavljivanje romana i kratkih književnih dela. Ponosna je na njena dva romana „Skrivena soba izobilja“ i „Senka jedne ljubavi“.
Види све чланке од Anita Kovačić - Popović
