I BI LJUBAV…
… I bi ljubav…
Na ovoj se zvezdi hladnoj
punoj stenja i kamenja
sve promeni…
Za tren samo…
Zapraši se polen prahom
pustinja što davno sneva…
Zazeleneše se mesta
koja znamo i ne znamo…
Na nogama pčele vredne pronesoše vesti lepe,
sve noseći zrnca srece,
mirišući plavo cveće.
Raširi se ljubav svetom,
vetrovima što svud uđu
raznoseći radost ćutke,
što se kriju za planine
k’o da igraju se žmurke…
Na krilima ptice nose
poljupce ko pisma meka
I pevaju Odiseju
od čoveka, do čoveka…
I bi ljubav…
Leptiri se ljube nežno
prepušteni šarenilu,
samo jedan dan im dosta,
pa odlete u beznađe…
Svaka slatka, pa i gadna
životinja ljubav nađe,
da onjuši okot mladi,
nestrpljivo posle čeka…
Sve je ljubav što postoji,
sve što hoda i što gleda,
Sve ljubavlju zaliveno
ispod ovog plavog neba
Da se ljubav ne dogodi
šta bi bilo od čoveka…
Dal’ bi bio samo ratnik
koji mašta o slobodi
Il’ bi bio zli čarobnjak
što u tamu sve pretvara…
Dal’ bi čekali u sumrak
da se sunce ugljeniše
neizbežnim smakom sveta…
Dal’ bi trava zelenela…
Dal’ bi moglo da se sanja…
Šta bi bilo da nam ljubav
nije srca zaposela…
Pa nam ušla u sve pore,
u poglede, u dlanove…
U vita tela devojaka
za rađanja što su spremna…
U majčinske ruke meke gde majušno dete spava…
Al’ sva sreća…
Ljubav nam od Boga data…
Pa se promeni u trenu
sve što beše od kamena…
Zvezda ova postala je,
sjajna, plava, bajka lepa…
Što voljena od čoveka,
u svemiru zvezdanome
Živi ljubav, ko planeta…
Ljiljana Tamburić
