Inspiracija
Nekome se beznačajnim
čine stvari tek primetne
zamagljene kao sene
pred očima što se viju…
Ne vide se ni na svetlu
Ni u tmini nemoj, gluvoj,
Pod vodenom prostirkom se
i pod zemljom teškom kriju…
A u svemu…
Sred sivila,
lepota se šćućurila,
Otud zrači…
Samo čeka da je neko
s’ okom sjajnim,
S’ srcem zlatnim
Ugleda… Pa od nje satka
Ono što će razaznati
Nerođeni naraštaji…
Zrno peska…
Igla bora…
Dečja suza…
Bela bluza…
Kakve priče mogu sada,
Ovog trena ispričati…
Kakve samo pesme setne
Kriju spuštene roletne…
Ili pisak starog voza…
Šta to piše iza stabla
Na nadgrobnoj beloj ploči
Il’ na mostu…
Neki datum
Napisan u vreloj noći..
Evo vidim na pločniku
Deca kredom pišu slova
Svako slovo,
Pesma nova…
Svaka crta život nosi
Kad je staviš među znake
Kao šnale srebrnaste
Na tršavoj dečjoj kosi…
A kišobran pocepani
U žicama šta sve veže
Koliko se puta samo
Otvoriti hteo nije
Kad je pljusak prekinuo
Poljubac što prvi beše…
Koleno je žensko, samo
Deo tela…
Ništa drugo
A toliko uzdaha se
Rasulo zbog te beline…
Koliko su lepih snova
Devojke zbog pesme snile
Jedna tačka na papiru
Može biti i svet celi
Onome ko iz nje ume
Da izvuče ton veseli…
Njena važnost može često
Postideti papir beli…
Odabrani, darovani
S’ neke zvezde možda pali
Znaju da su samo mali
Ljudi koje inspiriše
Dašak vetra Il’ list lipe…
Znaju da se ni od čega
U vazduhu nevidljivom
Može pesma da napiše!
Ljiljana Tamburić
