Ukrcani na palubu sreće,
u plićak detinjstva nasukani,
uživa se ko što nikad neće,
bezbrižni su i noći i dani.
Kad nas povuku plime mladosti,
nepoznate vode upoznamo,
sa jedrima volje i radosti,
samouvereni da sve znamo.
Sa prvom olujom puberteta,
i brodolomima zrelosti,
krmarimo put odraslog sveta,
na pučini straha i smelosti.
Pramcem želje pravo u talase,
prkosno ka laguni ljubavi,
virova samoće da nas spase,
mirna voda nikog ne udavi.
Настави са читањем “(Kr)starenje”
Скочи на садржај
Добродошли!