Dok ljubav u bolu nemo sagoreva
nestaje u dimu sve što beše vredno
još tmulo u duši nemo munja seva
da obasja na tren prazno srce ledno
Može li se iskra iz pepela dići
kada vetar nade utihne u nama
da li sve što voliš mora nekud ići
da l bez nade duša može živet sama
Zar crnilu duša treba da se divi
da po svetu luta ostavljena,sama
da l umrlu ljubav može da oživi
prolivena suza,kajanje u nama
Dok poslednja iskra ljubavi se gasi
kroz tamu baulja kleta duša sama
još zgarište nade kao barjak krasi
sećanje na ljubav što beše u nama.
autor
Jovica N.Ðorđeviċ
25.04.2026g.
(Прочитано: 68 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.306.651 пута)
