ЗВЕЗДАНИМ СТАЗАМА ЉУБАВИ – Милан Ћурчија


ЗВЕЗДАНИМ СТАЗАМА ЉУБАВИ

Можда су те чували анђели
и моје мисли пренели
твоје те срце понело
и у моју душу унело.

Док су те ветрови носили
и у моје снове уносили
мрсили косу што на цвеће мирише
да ми те нико из срца не избрише.

Најсјајнија на небу, звезда Даница
са хиљаду својих снених сапутница
по небу су златне стазе ткале
којима су наше љубавне поруке слале.

Онда сам ти златном стазом пошао
на звезданом небу брзо те нашао
сишли са неба по стази звезда
тихо, нечујно да нико  не зна.

Не маре године за седе косе
ветрови љубави даље нас носе
још увек звезде светлошћу сјају
и нашу дугу на небу ткају.
Настави са читањем “ЗВЕЗДАНИМ СТАЗАМА ЉУБАВИ – Милан Ћурчија”

Bez ljubavi moje

Bez ljubavi

 

Zamisli svet bez zelene boje,

jutro bez svetlosti svoje.

Ne, ne možeš…

Zamisli ružu crne boje,

manastir bez monahinje svoje.

Ne, ne možeš…

Zamisli šumu bez pesme ptica,

sneg bez pahuljica.

Ne, ne možeš…

A sad zamisli sebe bez mene,

nek’ iz oka suza ne krene.

Ne, ne možeš…

Dok sati broje minute života

i srce u meni kuca tvoje,

snovi o ljubavi u tebi

čuvaju mesto moje.

To da promeniš –

ne, ne možeš.