Bez ljubavi moje

Bez ljubavi

Zamisli svet bez zelene boje,

jutro bez svetlosti svoje.

Ne, ne možeš…

Zamisli ružu crne boje,

manastir bez monahinje svoje.

Ne, ne možeš…

Zamisli šumu bez pesme ptica,

sneg bez pahuljica.

Ne, ne možeš…

A sad zamisli sebe bez mene,

nek’ iz oka suza ne krene.

Ne, ne možeš…

Dok sati broje minute života

i srce u meni kuca tvoje,

snovi o ljubavi u tebi

čuvaju mesto moje.

To da promeniš –

ne, ne možeš.

Аутор: Verica Jovanović

Rodlena sam u prošlom veku ,nadam se da ću umreti u nekom budućem .Imam dva sina i njima se ponosim.Živim u malom selu Donja Bela Reka Volim da čitam i pišem.Volim prirodu i često se družim sa njom. Види све чланке од Verica Jovanović