Samo me pustite.                                                        Verica Jovanović

Samo me Pustite            Verica Jovanović

Pustite me  da idem  

Понестаје ми дах,

понестаје ми снага,

бол је превише јак.

Пустите ме да идем

с капутом на рамену

као клин у камену —

тешко је пробити ову маглу.

Не, немојте —

само ме пустите, не отежавајте,

бол је превише јак,

понестаје ми дах,

нећу се борити с вама.

Дубока је моја јама.

Упишите се у књигу жалости,

нећете ми ваљда певати Оду радости.

Голи сам камен —

удрите по мени клинове,

нећу осетити ништа

док ране преко рана бушите.

Јауке бола нећете чути.

За јаук, за трзај, за грч

треба бити јак као стена —

а у мени живота и смисла више нема.

Пустите мој прах,

нека га носи олуја,

нека га винe у свемир —

тамо ће престати

окаменjeni немир.

Аутор: Verica Jovanović

Rodlena sam u prošlom veku ,nadam se da ću umreti u nekom budućem .Imam dva sina i njima se ponosim.Živim u malom selu Donja Bela Reka Volim da čitam i pišem.Volim prirodu i često se družim sa njom. Види све чланке од Verica Jovanović