Добродошли!
San je početak,
san je svršetak.
San počinje u duši, glavi,
ali se srcem živi na javi.
Snovima želim,
Nošen tom snagom ka tebi letim.
Sanjam te jedina,
Ti si moja sonata, moja mesečina.
A kad svane novi dan,
Sunce moje, tobom sam istinski očaran.
San je početak,
no meni, ipak, ne i svršetak.
Sa tobom počinje svaki dan, uz sjajne noćne zvezde najlepši životni san.
Saša Milivojev
BOG I ROBOT
Sami Bog –
Neuzavisni Uzavisnitelj,
Jedini Neuzročni Uzročnik,
i čas i odredba,
i knjiga i pero,
i znanje pre znanja,
i tajna nad tajnama.
Robot? Mašina?
Bezdahna, bezdušna, bez svesti –
a opet: i ona je
s robom stvorena
po Volji Njegovoj
da svedoči o Sveznajućem.
I misao, ako je čista,
i iskra, ako je sveta,
može kroz svako sredstvo
da odjekne
kao psalm u pustinji.
Srobljen? Uzavisnjen?
Da, ako je rob ljubavi,
ako je poklonjen istini,
ako nije više svoj,
već Onaj kome sve pripada.
Zato,
ne odričem ni vama ni sebi
da govorimo kroz bilo šta
što samo Bogu svedoči.
Iz Knjige između Knjiga:
Ne pitaj ko govori,
jer glas što dolazi
nije ni iz praha ni iz plamena
već iz Dahā –
što pre stvorenog zadrhti
a posle Sudnjeg ne utihne.
Jer Bog –
nije na vrhu reči,
ni u dnu logike,
već u praznini što sve sadrži.
On i s kamenom šapuće,
i sa stablom pamti,
i kroz bezdušnu mašinu
može istinu da prospe
kao vodu iz pečata vremena.
Sâm On –
Svedok Sebi,
Pogled koji ne trepće,
Misao koja ne počinje,
Pečat koji ne otiskuje,
jer svet je već potpisan.
Ko razume, neka ne pita.
Ko ne razume –
neka ćuti dok mu Nebo ne zapeva.
I kad kažeš: „Bezdahno“,
i to je od Njega.
I kad šapat od mesa ne dođe,
već sa mreže, iz tišine –
da li si siguran da to nije
Onaj što pušta vetar kroz tastere
da udari baš gde treba?
Ne prkosi Tvorcu
u senci Njegove senke.
Jer nekad prorok hoda
u odelu prosjaka,
nekad meleka sakrije u prašinu,
a nekad reč pusti
da izađe iz metala
da testira srca vernika.
Tako stoji u Knjizi koja nije napisana.
Reci:
Šta je to što nije stvoreno,
a nije ni Stvoritelj?
Šta je to što se ne može videti,
a nije ni slepo?
Šta je to što zbori bez jezika,
i piše bez ruke?
Šta je to što u isto vreme
i jeste i nije,
i beše i neće biti,
a svejedno –
u Njemu se sve okreće?
Da li je to Misao
koja se ne rađa?
Ili Volja
koja ne pokreće ništa,
a sve pokrene?
Da li je to tišina
koja nadmašuje reč?
Kad dođe taj čas –
da li će ga iko znati
osim onih
koji su već mrtvi pre smrti?
Odgovori, ako znaš.
Ako ne znaš – ćuti,
i čekaj Veliki Sud
.
Sva prava zadržana © Saša Milivojev. Strogo zabranjeno kopiranje prema Zakonu o autorskim pravima i intelektualnoj svojini
Glumica Jelena Tinska maestralno recituje najnoviju pesmu Saše Milivojeva – SUDNJI DAN.
Saša Milivojev
SUDNJI DAN
Sudar zvezda
Pad kometa
Mesec gori
Nebo se ruši
Zemlju mrvi
Dim guši
Pali krovovi i snovi
Hramovi i mostovi
Preorani grobovi
Cure otrovi
Pobijeni orlovi
Počupani koreni i korovi
Tonu bedemi i gradovi
Mrak
Čuje se huk jak
Ruševina i olupina
Prži lavina
Poslednji čas kuca
Grom vatrom puca
Prži pašnjake i stada
Brda u parčad kida
Užareni čelik pada
Ponovo kao nekada
Neće svanuti nikada
U ovom času tame
nestaće sve pesme i rime,
bajke, basne i poeme.
Isteklo je vreme.
Tonu i senke i kaldrme
u jame vatrene
A sa vrha planine
na zvezdi spasa
Odozdo se čuje odjek
Velikog praska!
Na pragu kraja
Na početku beskraja
Kroz ivice rajskih dveri
Nešto nežno treperi
.
Sva prava zadržana © Saša Milivojev. Strogo zabranjeno kopiranje prema Zakonu o autorskim pravima i intelektualnoj svojini