Стојим на гробу оца и мајке
Плачем .
Дуго нисам био ту .
Лутао сам светом и животом ,
тражио смирај туге ,
место где плачу скитнице ,
где бол душе боли живе ,
где живи завиде мртвима ,
где мозак боли од лоше ракије и цигара .
Тамо где плачеш када сване јутро
јер си опет сам.
Тамо сунце не рађа ,
умира заједно с тобом,
У загрљају јадника
који су побегли од себе ,
да не би другима наносили бол.
Несрећни што постоје ,
а сами .
Опростите , родитељи.
Опростите