Добродошли!
Кад љубав утихне,
и страст умине,
нису то године…
то само значи
да наше, драги,
прошло је све,
јер разочарао си ме…
Испразни се срећа
к’о пешчани сат,
повратка јој нема
ни сад ни било кад,
ал’ љубићу још,
макар теби у инат,
ја тако стара а ти млад…
Кад љубав утихне,
речи су сувишне,
бар тога поштеди ме…
одлази, молим те,
то је поштеније,
сваком своје „крпице“,
љубавници и љубавнице…
Долазим из прошлости у цвету мртве природе видим доказе истине коју тражим умотан у зору дана који свиће.
Изнад шуме , видим случајног пролазника значајно помућеног вида од јакога сунца у сумраку долазеће ноћне тишине која убија све животне истине у свету таме .
Спрема се олуја
Тишина дана ми мути очи које не виде надолазеће невоље тако да могу да видим невиђено .
Кишу која пада у налетима , ветар који дави силу удара распојасане кише .
Облаци се разиђоше, птице запеваше , киша престаде . Ја радостан због олује која престаде , покушавам да видим невиђено , али не могу.
Можда сутра.