Добродошли!
Схвати…
Све наше , што други не разумеју ,
то је љубав .Не разумеју је , јер не разумеју нас.
Нашу љубав ,
рођену на улазу ноћи у јутро ,
на клупици под трешњом .
Месец нас је посматрао ,
као да ни он не верује шта чује
музику наших срца
стопљену са хуком сове
и цврчком под клупицом
над којом смо се заклињали
у љубав
и пусте снове младости .
Од тада… до данас…
прошло је…
а с првим септембром,
љубав је — нестала
Саздана од борбе и грешке
Разлетим се од твог уздаха
И скупим се у гомилу страха
И чекам да ме узмеш у заштиту
У снази уздисаја и издисаја
Тумарам ко птица без крила
И скачем са гране на грану
И бојим се неправде у сили
Кашљуцам од издаје у речи
И правим се да ми је свеједно
И молим за мало разумевања и
Среће у оку истине и правде
Умирем полако и сигурно
И није ми жао да нестанем
У борби која је непрегледна
И тече из душе преварених…