
Сунце вино пије – Првослав Пендић Пенда
Настави са читањем “Сунце вино пије – Првослав Пендић Пенда”
Добродошли!

Сунце вино пије – Првослав Пендић Пенда
Настави са читањем “Сунце вино пије – Првослав Пендић Пенда”

Живот без мржње
Обратимо чврсто гро пажње
на живот без имало мржње,
не осврћимо се на речи лажне,
бирајмо оне праве, снажне;
циљеве важне подредимо истини,
само правда у невољи умири,
не живимо у машти већ у збиљи,
мењајмо је константно тако
да нам се доминантно омили
кад крила виталном енергијом оживи
снагом подстицајних немира
којом врата љубави отвара
уз додир чаше којом се вином
за долазећу срећу наздравља
ради сутрашњице која на боље
треба да мења лице, и на радост,
на дуге стазе, замирише,
кад пуним плућима продише.
Љубав, најлепше ретке пише!
Настави са читањем “Живот без мржње – Снежана Марко Мусинов”

ЖЕЛИМ
Нисам од оних
Што погледом свлаче
Својим жељама
Да утоле глад…
Из мог срца
Тмине не мраче
И не жели
Да им прави склад.
Нећу живот
Ходом стазама,
Где је засуто
Цвеће.
Нити, овенчан
Фразама,
Објашњењем
Среће…
Хоћу , хоћу
Искрено да волим.
Уз љубав
Себе да дам…
Од ње ,
Само то желим…
За друго,
Нећу да знам…
Настави са читањем “ЖЕЛИМ – Живојин Манојловић”
Девоjчица и rрожђе
Шта да купи своjoj ћерки,
питaо се Ђоле?
Па зна се, грожђе,
деца грожђе увек воле.
Потрчао Ђоле
да учини добро дело…
Миљеници својој даде грозд…
За узврат му остави
од грожђа зрно цело.
© Ђорђе Јоковић Мирочки
Kategorija: Odrasli pesnici
Настави са читањем “Девоjчица и rрожђе – Ђорђе Јоковић Мирочки”

НЕ ВОЛИМ ДА ПИЈЕМ
Не волим да пијем,
јер сам ракију препеченицу
док женче спремало зимницу
препек`о! Неки ме баш урек`о!
Не волим да пијем,
возим кола бесна,
јер, када сам пио,
не знам `де све нисам био!
Нисам видео вола,
возио бесна кола,
на сељачки друм
ки кад сам сиш`о с ум!
Не волим да пијем,
за воланом седим,
у свако сукњиче гледим.
Шеврдам лево, шеврдам десно,
сокаче ми свуд, бре, тесно.
Не волим да пијем
ни Вињак, „Маде ин Рубин“,
`оћу, бре, да будем фин!
Ако ме неки с ракију полије,
ћу побегнем у ћелије,
ма и на Газиместански трг
има да гледам у празан врг!
Чека ме баба Рада
ки некада када беше млада,
ће обновимо љубав сада!
Ма, как`а, бре, флаша,
ух, што беше лепа снаша!
Усправи се, усправи!
Ракију заборави!
Да не буде – Да – Би? Шта би? Где би?
Ракија се низ гушу скотрља,
куј претера, тај ће да надрља.
Јок, бре! Ниједна тура!
Ма каква твоја минијатура
од 0,3 – јок, јок! Не би!
Е, мој јастребачки зете,
не волим да пијем,
само празне чаше лете!
Срча до колена – как`е штете!
Кад сам ракију сатир`о,
нико ме није дир`о!
Сад сам уш`о у кружни ток,
само чашу сока „цмок“!
Сок од Цане стоји ми од лане,
гуцкам, пијуцкам на тенане.
Лимун цеђен – нико није увређен!
Нигде ме не држи место,
па сам трезан често!

ФЛЕКА ОД ВИНА
Шапатом ми кажеш
Не прија ти вино!
Можда те плаши
Његова моћ.
Веруј да уз вино
И друштво фино,
Понеће нас жеље
У прелепу ноћ.
Наше се чаше
На столњаку љубе,
Звонке нам шаљу
Поруке кратке,
Додиром уз звекет
Вино нам нуде,
Да спојимо усне
Уз пољупце слатке.
Ћутимо мудро,
Нек ‘ вино говори.
Нек’ нас бојом дражи
И мирисом мами.
Та Божја кап
Што у вину гори,
Храбри нас шапатом
Да будемо сами.
Шапућемо, јер
Прича нам је иста.
Из топлих погледа
Читамо мисли страсне,
А вино буди и бистри
Осећања чиста,
Водећи рачуна,
Да страсти не закасне.
Нек ћутимо само,
Вино ће урадити своје.
Оно је с нама
Да нам мисли чита,
Вино ће знати
Све твоје, вољене боје.
За моје зна,
Не мора да пита.
Зна и за јесен
Препуну златних боја,
С вечери небо,
Кад сунце залази,
Румена и жута
Твоје су боје,
Вино и сунце
На истој су стази.
Настави са читањем “ФЛЕКА ОД ВИНА – Првослав Пендић Пенда”
Молила сам сунце
да прескочи зору
и да постанем лила,
да горим за љубав,
и сијам у жељи,
и живим за срећу.
Још ти се чудим
и стално се питам,
како твоје срце
без мог куца,
кад је љубав
умрла у теби.
И сад ћутиш
и сам себе тешиш:
да си погрешио
кад си пожелео
више од сунца.
Evo Sretenja ~
u Šapcu mnogo ljudi
a Branko nema
Laka mu crna zemlja
Anđeli ga čuvali


У ВИНУ ВИДИМ ОЧИ ЊЕНЕ
Гледам чашу вина
Што је испред мене
Сећам се прошлости
Једне дивне жене
Дал је то од пића
Ил ме разум вара
Њен лик ми се
Сад у чаши ствара
СВИРА ВИОЛИНА
ПЕСМОМ ТЕШИ МЕНЕ
А ЈА У ТОМ ВИНУ
ВИДИМ ОЧИ ЊЕНЕ
ДОК СУЗА СА ЛИЦА
ПАДА МИ У ЧАШУ
ХАЈДЕ САД ЦИГАНЕ
СВИРАЈ ОНУ НАШУ
Држим чашу вина
Дрхти моја рука
Сећам се те жене
Њеног танког струка
О дал је то вино
Сад опило мене
Кад у чаши вина
Видим очи њене
Настави са читањем “У ВИНУ ВИДИМ ОЧИ ЊЕНЕ – Живорад Милетић”