НЕЗНАНЧЕ ЛЕПИ МОЈ
Чекала сам те годинама,
учаурена у лажној срећи,
у привиду живота,
у заборављеним жељама.
Знала сам да обитаваш
на неким далеким просторима,
тражећи ме по путевима беспућа.
Ти, Човече, који си
живео и патио,
патио и губио,
губио и волео,
али и осетио
да те чекам,
негде,
на неком путу прашњавом,
испружених руку које ветар грле
и у сусрет хрле теби,
чије очи видех
у пукотини сна,
срећо моја, недосањана.