
РОМАНТИЗАМ И СЛОБОДА
Евидентно је да је претечи слободе у уметности романтизам отворио сва врата, али не мора значити да кад одшкринeмо врата нисмо најсигурнији да није ушао и талог или прљавштина, тако је романтизам у почетку изнедрио нову снагу да би се претворио у неку врсту самовоље као производ слабости. „СВАКО ВРЕМЕ НОСИ СВОЈЕ БРЕМЕ“. Данас је навала таквих самопрозваних песничких дела, када се појаве на светлу дана, не разликују се од пмфлета или насумице разбацаних речи. Неко је рекао да свака глупост има свог предходника, на крају античких времена имамо појаву када су неке појединце занимала стварања огледалских поема, када је стиховима даван облик предмета.
Да ли неко може било шта тврдити да се неће појавити као абнормално, свесно или несвесно. Парандовски којег волим често да цитирам једном је рекао: „ најјаче наркотично средство јесте и остаће, полетна тема, бурна мисао, распаљена уобразиља, оно стање највише стваралачке вредности када нам се чини као да смо из подземља изашли на блистави или сјајни свет састављен од изненађења, али тако наш, као да је баш за нас вековима припреман и да је само на нас чекао.“
(C) Андреја Ђ. Врањеш