Praštaj il’ ubij

No votes yet.
Please wait…

Lako je kad gubiš od najboljih
u fer igri, poštenoj
lako je kad daš sve od sebe i više, a gubiš
lako je kad ulaziš u ravnopravnu borbu pa sreća pretegne, odluči
Lako je i kad izgubiš
dobijenu bitku u kojoj si časno poginuo
sve je lako
osim kad prljavu igru gledaš
stradanje nevinih, poštenih
Jebi ga, nisi Bog ti
ne odlučuješ ti
ne možeš da zgromiš kretene koliko god to zaslužili
a ne možeš ni da gledaš
E, tad budi majstor pa lakom odluku načini
imaj petlju da drekneš da se do neba čuje
znaš, jači su
znaš, sve im se može
samo se prekrsti i reci
sad pomozi Bože,
ako te ima, ako te uopšte zanima
ne molim te za sebe
već za čeljad nemoćnu
učini da zlo dobije kaznu
u okove ga strpaj
ako se ja ne bojim, koju
živu rastrgnuti mogu
čega se bojiš ti
nedostižan, svemoćan
i nevidljiv
Ili ti je svejedno, lako
da gledaš kako se
i oni po tvom liku stvoreni
za prevlast, za zlo se
bahato bore
a onda se na tebe pozivaju i skrušeno,
ponizno, lažno
ka tebi gledajući za
oprost grehova mole
Lako je reći da svi smo tvoja deca
lako je lagati i sebe i druge
ali nikako lako nije
pokazati i tebi zube
pa neka bude što bude
bolje i časna smrt
sve je bolje
no živeti lako
dok gazi te svako
praštaj il’ ubi, tvoja je volja
lako je spaliti
lako uništiti
teško je biti od sebe bolji
teško je živeti tamo
gde caruju najgori
a i oni postoje i traju
sve po tvojoj volji.
Svetlana Tadić

(Прочитано: 46 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 786.640 пута)

Аутор: Svetlana Tadić

Rodjena 26.11.1966. na jugu Srbije, Vlasinsko jezero. Od 10. godine živi u Požarevcu. Pohadjala Požarevačku gimnaziju i Filološki fakultet u Beogradu. Piše oduvek, bez velikih ambicija, iz čiste ljubavi. Život joj je uskratio mogućnost da radi u struci ali je ljubav preživela.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif