Добродошли!
Песму говори Лидија Ужаревић
СМЕЈ СЕ
Смеј се,
док стојим
у тишини без дна,
а река односи
ваздух мисли у
космос?
Смеј се.
Желим твој смех,
ко земља сунце.
Смеј се.
Волим твој глас,
поругу из језика,
мача без сјаја.
Смеј се.
Убиј ме.
Хоћу ту смрт,
ко огањ суво дрво.
Смеј се.
Ко вода ватру,
угаси ми пепео снова
и иди на југ.
Празнина…
Куд ћу сад очајник ?
У срцу ми зима пара уздах врео,
копа раку бубањ у ноhи.
Севни муњо.
Одлепи мраку сузу из ока.
ДАНАС ПУЧЕ ЈЕДНА ЖИЦА
Данас пуче једна жица
На срцу ми рану створи
Кад о знању и знаности
Полу писмен проговори.
Па отровне стреле шаље
Тамо где ме тешко боли,
Да у корен мога стабла
Сипа отров што све гори.
Где баш мене нађу
Идиоти и кретени,
Ал` тешко ће зграду моћну
Да облате сутерени.
Бој се бије од рођења
Част и образ не дам ником,
Не могу ме ућутати
Педигреом нити виком.
KAD NAPUSTIŠ MOJE PESME
Dolaziš mi u stihove, kao mesec mladi,
u noćima, kad me čežnja, bez milosti lomi,
kad na misli, koje rastu, želja se okomi
da opevam, šta osećam, u tihoj baladi…
Bez tebe bi, strofe bile, poput gorkog vina,
natočenog, pa prosutog, preko lica naših,
ta mogućnost, da se desi, dosta me uplaši,
nestala bi tad iz duše i poslednja rima…
Svaku pesmu, opevanu, tvojom bojom bojim
Iz svake me, tvoje lice, zaljubljeno gleda,
tvoje ime, iz pesama, da nestane ne dam,
iza svake lepe reči, svojom dušom stojim.
Kad napustiš moje pesme, pa ostanu same
nek’ to bude, onog dana, kad ljubav zaboli,
kad prestaneš da mi pričaš, koliko me voliš,
a ja tebi, zaboravim, da poljupce šaljem.
Kada odeš, moje pesme, umreće od tuge,
pa umesto da raduju, postaće žalosne…
Pesme moje – neću znati, ni šta ste, ni ko ste,
bez vas i bez njega, noći, postaće mi duge.
Ljiljana Tamburić
Невидом воде студенцу руј.
Жубор красотом, да л’ овде рај?
Сунашцу облак и минут сјај.
У даху ветра злогласја хуј.
Низ реку плавет, белилом град.
Судбином худих у крику двор!
Црнилом руке обзнањен збор.
Срце и мржња, крв жедних глад.
Мач оштар бљеснут, бајонет, маљ.
Свуд миомирис победни, драг.
Капнутом крвцом авлији траг.
Мртвило рудно, Драга и краљ!