Чекајући чудо

 

 
Оставиш врата у времену отворена,
процеп између сећања и успомена
пролаз кроз лавиринте намерног заборава
и ненамерно изостављених слика у предворју ума,
и чекаш, стрпљиво чекаш. Шта?
 
Оставиш одшкринут прозор будних снова
занемариш мрље од просутих речи
пустивши да их перу непрегледне кише праштања
да их осуше топла миловања сунчевих зрака
и чекаш, само чекаш. Шта?
 
Оставиш путељак обрастао лажима
који чека да га очисти само једна реч
једна обична, најобичнија реч
једна проклето проста реч од неколико слова
и чекаш, и умориш се, и пошаљеш дођавола чекање.
 
Настави са читањем “Чекајући чудо”

СВЕКОЛИКЕ ЛАЖИ – Андреја Ђ. Врањеш

СВЕКОЛИКЕ ЛАЖИ

Гледају ли  очи, што  желе да виде ,
ил их тјера неко,  гријехове да нађу ,
како ли је њима,  кад у живот  скупе,
свеколике лажи, у велику крађу.

Кад бих биро што бих хтио,
око не бих био,
радије бих вријеме,
нози поклонио.

Лутао бих свуда, пењао по стјењу,
обишао градове и луке
и ништа од тога  ја не бих видио,
нит питао очи, је ли било бруке?

Настави са читањем “СВЕКОЛИКЕ ЛАЖИ – Андреја Ђ. Врањеш”

ЦРКВА СВЕТЕ ПЕТКЕ У ЗДРАВИЊУ – СТО ГОДИНА ПОСТОЈАЊА – Милосав Ћукић Ћука


Драги читаоци, суграђани и сродници, дужни сте да памтите своје претке и сећања преносите на потомке, како то рече проф. др Лазар Драгичевић. У овој години навршава се 100 година постојања Цркве Св. Петке у Здравињу и изузетна ми је част ако сам успео да вам овај наслов дочарам у целости. Црквена општина Здравињска је исто што и њен верни народ. Користим прилику да се најискреније захвалим рецензенту, лектору и свима који су допринели да дође до реализације ове књиге. /Аутор – Милосав Ђукић Ћука/

Село Здравиње се налази на 295м надморске висине на обронцима планине Јастребац. Гравитира према Великом Шиљеговцу и сливу Рибарске реке одакле је удаљено 9 километра, а од Крушевца 17 километра. Ово село је некад било познато по квалитетној бунарској води, ракији шљивовици, одгајању свиња и добрим људима, пуним духа. Поред пољопривреде, велики број становника је кроз време , јер град се развијао, био запослен у разним крушевачким колективима, а од друге половине шездесетих година одлазак на рад у иностранство постаје масован, што је утицало на пораст стандарда и квалитета живота. Такође, и образовање је достигло завидан ниво. Село поседује савремену инфрастуктуру путева, електричне мреже, фиксне телефоније и скоро свих достигнућа из области информационих технологија. „Звездано Здравиње” познато је широм Србије као извор културе, песме, музике и сликарства.
Настави са читањем “ЦРКВА СВЕТЕ ПЕТКЕ У ЗДРАВИЊУ – СТО ГОДИНА ПОСТОЈАЊА – Милосав Ћукић Ћука”

ЗАСТАНИ ТУГО – Душан Комазец

Застани туго да сузом канем,
да ме обасја сунашца зар!
Биће времена да душом данем,
кад ме принесу земљи на дар.

Зар само тако? Приђеш и носиш,
ни једне речи, нит’ ветра хуј?
Знам да је жетва, мораш да косиш,
ал’ зашто када још нисам руј?

Све донедавно и ја сам био
Богу угодан и само њен.
Љубио силно, превише пио,
па од човека постадох сен.

Сада сам просац небеских тмина
што мами давно изгубљен дан
и све што бејах поста тишина,
пурпурном срцу нестали сан.

И звери знају праштати туго,
кад души жељној утоле глад.
Она је друго, јер памти дуго.
Казна је моја, чемер и јад!

Молим те смерно „вољена” друго
умини мало, стани на трен!
Видиш да болан нећу још дуго,
ал’ све док волим остаћу њен.

Застани туго да сузом канем,
да ме обасја сунашца зар!
Биће времена да душом данем,
кад ме принесу земљи на дар.